На празник Светих 40 мученика Севастијских – Младенци, у петак 22. марта 2019, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством Свету Литургију пређеосвећених дарова, у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећени Епископ Јоаникије, у архипастирској бесједи, је подсјетио да су  велики и славни Константин, који је владао западним дијелом Ромејског царства и Ликиније, владао је источним дијелом царства, потписали чувени Милански едикт којим је дата слобода хришћанима да могу да исповједају своју вјеру.

Владика је навео да се Цар Константин се тог закона држао, међутим, цар Ликиније није, сматрајући да хришћани неће смјети јавно да славе своју вјеру, пошто су пагани били већина у његовом дијелу царства.

„Ликиније је, убрзо, почео да гони хришћане због њихове вјере. Схватио је да ће хришћанство, полако, да потисне паганство и у томе је видио опасност, као што многи и данас виде у Цркви опасност. Власти овог свијета виде у Богомладенцу Христу опасност да ће Он разорити лаж, лажну вјеру, паганство, идолослужење, врачање“, казао је Владика будимљанско-никшићки.

Тако је цар Ликиније својих 40 војника, који су били хришћани, осудио на смрт, принуђавајући их, претходно, на паганство. Међутим, били су чврсти хришћани, а оно што је најважније, поручио је Епископ Јоаникије, били су једнодушни.

„Први је изашао Кандид и рекао: Нипошто! Можеш нам узети животе, али нам вјеру нашу не можеш узети, а то није рекао само за себе, него за све њих Четрдесеторицу. Услиједило је велико мучење, нијесу попустили и на крају је одлучено да их баце у ледено језеро. Била је велика зима, лед, али, неки људи су видјели како луче с небеса падају и загријавају језеро и Светим мученицима дају снагу и храброст да одоле. На крају су почели да падају вијенци са неба на њихове главе“.

„Нажалост, један се, по људској слабости, поколебао и одступио, јер је видио у близини купатило, које је било приређено како би им појачали искушење. Ипак, један стражар, то је интересантно, гледајући вјеру ових Светих мученика, иако је до тада био незнабожац, повјеровао је у Христа, придружио им се и добио четрдесети вијенац. Снага Светих мученика била је двострука и трострука, јер су имали праву вјеру и били једнодушни. Та једнодушност укрепљује све оне који су у тој вјери и тој заједници“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Закључио је да су Свети мученици Севастијски, већ, овдје, у вријеме мучења, примили вијенце небеске, непролазне божанске славе, које примају свети. Они се зову младенцима, овјенчанима, зато се и младенцима, приликом вјенчања, стављају вијенци на главу у знак вјечног живота, вјечне љубави, радости, истине и правде.

Вјерни народ је на крају Литургије приступио Светој Тајни причешћа.