Читалачкој публици је у сриједу, 23. маја, у навечерје празника Светих Ћирила и Методија, у препуној сали СО Жабљак представљена књига „Манастир Подмалинско“  Томаша Ћоровића.

О књизи, која је издата са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, а која наликује монографској публикацији, говорили су проф. др Саво Лаушевић, протојерј Мирчета Шљиванчанин и аутор Томаш Ћоровић. Кроз ово надахнуто књижевно вече присутне је водио Будо Новосел који је казао да ће књига читаоцима из дурмиторског краја омогућити да уживају у шетњи духовним завичајем. Промоцији је присуствовала мати Катарина, игуманија манастира Подмалинско који је кроз историју имао посебан значај за дробњачки и ускочки крај.

Присутне је испред организатора Књижевног клуба Жабљак који ове године слави 10 година постојања, поздравио предсједник Наод Вуковић који је казао да је ова књига изузетно значајна јер говори о историји и битисању на овим просторима још из Немањићког периода.

Протојерј Мирчета Шљиванчанин је казао да су наши манастири кроз историју имали веома важну улогу у просвећењу народа који је живио у њиховој близини и  да су представљала огњишта православне духовности.

-Исто то хришћанско предање, ту хришћанску православну вјеру овдје у дурмиторском-дробњачком крају, чували су и свједочили вјековима манастири овог краја међу којима је Подмалинско о коме вечерас говори ова књига, истакао је отац Мирчета.

Говорећи о манастиру Подмалинско отац Мирчета је казао да је он имао велику просвјетну улогу, прије свега у просвјећењу народа вјером православном, Јеванђељем Христовим.

-Манастири  се граде да би се људи сједињавали са Богом и једни са другима. На њиховом духовном огњишту грију се генерације које се просвјећују истинском Божјом свјетлошћу и они свједоче кроз вјекове коме тај народ припада, шта је био, шта јесте и шта треба да буде. Зато је ова монографија која нас је вечерас сабрала велика радост јер из ње можемо да сазнамо и видимо тај духовни центар овог краја. Иако ова књига није велика по обиму, она представља капитално дијело јер смо прије ње о манастиру имали свега пар писаних текстова. Аутор је у књизи сабрао све доступне податке из архива, народног предања и све оно чему је као хроничар ових наших дана и сам свједочио и зато ће она бити важан документ о манастиру Подмалинско и дробњачком крају, казао је отац Мирчета који је иначе рођен у Жабљаку.

Проф. др Саво Лаушевић се осврнуо више на повод сабрања, успостављања везу између књижевности и историје, него на саму књигу јер како је рекао историја је књижевност.

-Историја је по самој дефиницији прича о прошлости. У нашем народу постој сви елементи за једну историју без обзира да ли је она била у усменој или писаној форми. Данас се историја дефинише као наука, археологија о чињеницама на основу писаних докумената, док се усмена традиција на неки начин не сматра важном за историчаре. Вријеме је основа историјског писања и и ништа не може бити ван њега, не може се заобићи. На тој идеји времена се уздиже историја и том смислу сматрам ову књигу значајном. Историја се пише ради будућности, зато се толико изучава и највише пише о политичким догађајима, превратима, ратовим ретко је у историју улазила духовна, културна страна жовота.  Заслугом Томаша Ћоровића видјели смо да је та страна политичких промјена ратова маргинална а да је у средишту ова духовна страна живота, казао је Лаушевић.

Књига „Манастир Подмалинско“ није само откривање оног што је било, већ перманентно указивање на оно што ће бити. Она ставља акценат на духовност једног времена која је  концентрисана кроз призму једног средишта духовности.

-Једно географско вријеме сусреће се са историјским временом а оно са духовним а све се центрира око једног манастира, извора духовног живота. Ова књига показује да је једна култура памћења и сјећања нешто што чини основу једног народа што историчари често занемарују. То је прича не само о грађевинским подухватима већ о заједничком духу и духовности. Читајући ову једноставну а свеобухватну књигу о манастиру Подмалинско нама данашњима може изгледати да су та била забита мјеста, али управо те мирне оазе су биле огњени пламенови духовности коју су загријавали душу и крепили дух народа у тешким временима ропства. Књига „Манастир Подмалинско“ Томаша Ћоровића је  објава једне такве историје која скупља и концентрише културу памћења и сјећања, савија догађаје и збивања око јединственог средишта духовног живота манастира, казао је проф. др Саво Лаушевић и топло препоручио свима ову дивну књигу на читање.

На крају присутнима се обратио и аутор Ћоровић је казао да је пишући књигу настојао да извуче из заборава одређене изузетне и неправедно заборављене личности овога краја и податке о манастиру који је само једном паљен и рушен када је и страдало цијело његово монаштво. По његовим ријечима књига је писана за манастирску употребу како би  дала  максималне податке о прошлости и садашњости манастира Подмалинско.