У недјељу, 22. децембра, на празник Детињци у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, Литургију је служио јереј Александар Раковић.

О. Александар је у бесједи истакао да смо се окупили да се причестимо вјечно живим Господом и указао на кратку али изузетно поучну јеванђељску причу о богаташу и његовој бризи за овоземаљско и занемаривању вјечног живота.

„Прича говори о једном човјеку којем је Бог дао да му роди њива, да стекне иметак, као што је и нас све дао и све што имамо. И у томе и јесте проблем, и грешност човјека, која се у овој причи наводи као лош примјер, који не треба подражавати. Ипак, морамо бити поштени и запитати се да ли и ми личимо на њега да се некада нисмо понијели као он.

Мислим да нема човјека међу нама да се није понио као овај човјек из јеванђелске приче.  А није проблем што је он има богаство,  јер му је то дао Бог, него што је мислио да му је то што је он стекао утјеха и разлог због чега треба да буде задовољан и  да се радује.

И онда му се сам Бог обраћа и каже: „Несрећниче“. Он и њему слични су несрећници, јер не виде колико је крај близу, а тек када Бог на нас гледа у Његовим његовим очима, видимо да наш живот није ни као трен, а ми се уздамо у оно што стекнемо у овом животу, забораваљући притом ко нам даје оно што смо стекли  и не питајући се да ли и ми треба нешто да узвратимо оном ко нам је дао.

Треба да се запитамо за то добро које нам је дао, колико ће оно да траје, је ли оно за вјечност и можемо ли ми са тим добром сачувати и осугурати вјечност. Једино добро и истинско богаство које ми можемо стећи и сачувати за вјечност је Бог. Он је једини прави капитал за будућност а свако друго стицање јесте од данас до сјутра, а врло је кратак проток времена од тога данас до сјутра, а тако је кратак период и од нашег почетка овдје на земљи до свршетка“, бесједио је о. Александар.
Он је истакао да треба да се запитамо и ми, као што је Господ питао овог богаташа и безумника 'чије ће бити то што си стекао', и да ли смо своја добра утемељили у Господу.

Указао да је треба да благодаримо Богу за сва добра, да Га препознамо као дародаватеља и да макар нешто од тих добара вратимо Богу или брату свом и да се молимо да том врлином служимо Богу и брату свом.

„Ако то не учинимо онда и та врлина коју имамо ће да пропадне и неће нам сачувати душу и живот за вјечност. Тако исто и физичка добра која нам Бог даје, ако за њих не захвалимо Богу, ако нећемо да видимо да су од Њега, казао је он.
Истакао је да треба да се сјећамо свих дарова и непрестано благодаримо на њима и на доброчинству Божјем и да већ овдје на земљи бирамо да ли живимо рај или ад.

„А само је један фактор који подешава и одређује да ли ми живимо рај или ад, зависно од тога да ли ропћемо или благодаримо. Нека нам Господ да снаге да му благодаримо да му непсрестано захваљујемо и да се непрестано сјећамо Његових дарова и доброчинстава и благодати“ , закључио је он.