У манастиру Сомина освештана црква посвећена Чудотворној икони Мајке Божје Умекшање злих срца

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светих бесребрника Козме и Дамјана, у недељу 14. јула 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Сомина, гдје је освештао новоподигнуту цркву посвећену Чудотворној икони Мајке Божије „Умекшање злих срца".

Чудотворна и мироточива икона Пресвете Богородице Умекшање злих срца у манастир Сомину, који је метох манастира Косијерево, стигла је у суботу 13. јула.  

Владици је у чину освећења, а потом и служења свете Литургије, саслуживало више свештеника и свештеномонаха из Епархије будимљанско-никшићке и других епархија наше свете Цркве.

Вјерном народу, сабраном у радосном чину освећења новоподигнуте светиње и служењу свете Литургије, бесједио је Преосвећени Епископ Методије, честитајући празник Светих Козме и Дамјана и дан у којем је освештан храм.

„Постројен је у њему престо у олтару, Часна трпеза на којој се освећују дарови Свети Тијело и Крв Христова, благодаћу Светог Духа и свештенодејством прејемника Светих апостола до данашњег дана Светих свештеника, светих по благодати Божјој која силази по дару Христа богочовјека на сваког свештенослужитеља без обзира с каквим недостацима био. Благодат је та која употпуњује све људске недостатке и усавршује све оно што је несавршено“.

„Она је циљ нашег живота - стицање благодати Духа Светог. Стичемо је тако што постајемо слични Христу богочовјеку. Ако се Њему молимо и ако се кајемо, постављајући темељ свог духовног живота кроз преумљење и покајање, а при том неизоставно опраштамо све недуге и недостатке других људи који имају према нама и према другима, онда имамо велике шансе да постанемо слични Ономе због Кога и око Кога смо се данас овдје, на овом дивном сабрању, у овој дивној светој обитељи код мати Синклитикије и сестре Босиљке, а игумана им архимандрита и оца Арсенија окупили на овој благословеној планини“, рекао је Владика.

Додао је да је дивно што су на овом мјесту још један престо установили, Часну трпезу на којој се служи света Литургија да се тиме сва творевина Божја у овом свијету, који у злу лежи, светом Литургијом, односно оприсутњењем Христа Богочовјека и Царства небеског, на тај начин спасава.

„Тако је Бог устројио да се све што је створио спасава, ми Христом богочовјеком, а творевина људима који се Њему уподобљују, јер ми смо на светој Литургији твар принијели и творевину Божју, хљеб и вино узносећи према небесима и рекавши: Ово је твоје од нас који смо твоји и приносимо ти звог свих и за све. Тиме се светом Литургијом и благодаћу Божјом сва творевина Божја освећује а то је смисао нашег постојања и живота хришћана у овом свијету да својим животом и врлинама и благодаћу коју Господ на нас спушта, оприсутњујемо Царство небеско и призивамо у садашњем времену есхатон, односно ону будућност Царства која ће у својој пуноћи, која је већ дошла силаском Духа Светог на апостоле, а која ће пуни свој израз имати са другим доласком Христовим када ће се успоставити нова твар.

„Нова твар је васкрсли Христос. Христос кад је васкрсао, Он није само, после смрти коју је поднио, оживио него је Христос, васкрснувши, постао нова твар. Остала је материја и тијело које је носио само је то сада васкрсло, преображено тијело. Христос је показао какво ће бити васкрсење и наш живот када буде други долазак Христов, какво ће наше тијело бити у онај дан када крст на небу засија и сине свјетлост са истока и Он у свој слави својој дође на светим анђелима да суди живима које ће тада зате и свим упокојенима од постања свијета до тог тренутка“.

„Господ је, док је проповиједао и ишао овом земљом, оживио од наинске удовице сина, Јаирову кћер и Четвородневног Лазара, али ми говоримо да је то васкрсење Лазарево, иако је Лазар у ствари само био враћен у овај начин постојања у којем је прије своје смрти пребивао, у којој ми пребивамо, у овај биолошко-психолошки начин бивствовања и после одређеног броја година опет се упокојио. А оно истинско, право васкрсење, кад васкрснемо Христовим васкрсењем биће кад буде други и славни долазак Христов. Све што у овом пролазном животу чинимо јесте да се припремамо за тај тренутак најбитнији Суда Божјег када нас Господ васкрсне и све људе гдје ће нас наше срце повести и на коју ћемо страну полетјети“, бесједио је Његово Преосвештенство, додајући:

„Нека буде са срећом и благословено ово освећење храма Мајке Божје, посвећено Њеној Седмострелној икони. Хваала Богу и Мајци Божјој што нам је још једном указала прилику да се поклонимо Њеној Чудотворној икони, која је стигла овдје преко осталих градова, гдје смо јој се поклонили, и у Сомину, у ову свету обитељ, Умекшање злих срца да нас у овим смутним и тешким, турбулентним временима укријепи, помилује, јер се неко чудо завитлало, као што осјећамо, у читавом свијету и ово не изгледа да ће на добро изаћи. Али, сваки чир који се напуни и накупи мора једног тренутка да пукне и да се тај смрад излије и да се на тај начин очисти организам и овај свијет, цјелокупно човјечанство. И то је нека педагогија Божја и неки Његов промисао и надам се да ће, ипак, милост Божја дати да се сви на овом свијету уразуме и врате на пут покајања, јер нам се приближило Царство небеско“.

Поучавајући присутне Владика је казао да све што у животу учинимо и какву год врлину и подвиг имали, да своје поступање и ријешеност имамо у томе да другоме опростимо.    

„Без тога не можемо се примаћи, дожи у близину Божју, причестити Његовим Светим даровима, а да нам они буду на спасење, излечење, исцјељење душе и тијела, и да нам буду на опроштај наших сагрешења и на живот вјечни. Бог вас благословио и Мајка Божја, Чија је Чудотворна икона међу нама овдје закрилила и помиловала и дала снаге да истрајете на овом дивном хришћанском и јеванђелском путу којим смо се запутили“.

„Ту нам је брат Сергије, он је донио икону која се чува у њиховој породици и са својом љубављу и подвигом је носи, није је приграбио само за себе ту благодат Божју, коју му је Бог и Мајка Божја дала и није тиме постао специјалиста само за своје спасење, него је ту икону донио и проноси је диљем православних земаља да се свака хришћанска душа утјеши благословом Мајке Божје. Брат Сергије зна да се мати годинама моли управо овој икони Мајке Божје Умекшања злих срца и донио јој је на дар да остане икона овдје да се и надаље пред њом и Њој моли и да буде на благослов овој светој обитељи овдје. Хвала брату Сергију“, навео је Епископ будимљанско-никшићки Методије.  

Уручене су архијерејске грамате онима који су се највише потрудили у подизању овог светог храма. За показану љубав и доброчинство према својој светој цркви, а нарочито приликом изградње цркве посвећене Икони Пресвете Богородице Умекшање злих срца у манастиру Сомина, граматама су одликовани: Миљан Глушац из Црквица, породица Гајић из Новог Сада, Јелена Гиљен из Новог Сада, проф. др Љиљана Радуловић из Подгорице.

Наталија Сергејевна из Москве уручила је сестринству манастира Сомина на дар иконе од Фондације „Светог мученика Бонифација“ за новоосвештани храм.

У знак благодарности Епископу Методију мати Синклитикија је уручила иконе Мајке Божје и Светог Александра Невског, а онима који помажу манастир захвалнице.

Заједничарење је настављено уз трпезу љубави и богат културно-умјетнички програм. Учествовали су: хор Преподобне мајке Ангелине, као рецитатори Марија Банићевић и Нектарије Радоњић, чланови хора, извођачи духовне и традиционалне музике: Катарина Божић, Тијана Вучетић, Милена Радоњић и гуслар Ђорђије Томић. Програм је водила Маријана Томић.

Фото: Ана Булатовић