Изложба „Стефан Првовенчани у књижевности и историографији“ аутора Данке Спасојевић и Иване Хренко отворена је, у понедјељак 9. јула 2018, у Словенском културном центру у Никшићу.
Повод за организовање ове изложбе јесте осамстогодишњица утемељења српске државе у средњем вијеку. Поставка се, по први пут, представља у Црној Гори, а догађај је уприличен уз помоћ Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, амбасаде Републике Србије и Библиотеке „Стефан Првовенчани“ из Краљева.
Поставку чини 16 паноа на којима су представљене најважније етапе из владарског и књижевног живота Стефана Првовјенчаног; на првом паноу је владарска лоза Немањића, затим породичне везе ове наше династије, територије које је заузимала Стефанова жупанија, задужбинарство и многи значајни, раније необјављени детаљи везани за првог српског краља, напоменула је у уводној ријечи, у име организатора, Марија Јелић.
Изложби је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори, као и други посленици нашег јавног и културног живота и бројна публика. На отварању је говорио др Васиљ Јововић.
У излагању на тему „Култ Немањића и Стефана Првовјенчаног у Црној Гори за вријеме Петровића Његоша“ Јововић је оцијенио да су Петровићи Његоши током своје владавине Црном Гором баштинили српску државну идеју, која је темељена највише на средњовјековној српској држави. Култ Немањића је, запажа Јововић, дубоко надахњивао и усмјеравао владаре из светородне династије Петровић Његош у њиховој државотворној и националној мисији.
„Посебно је био јак култ Светог Саве. Главни носилац традиције српске средњовјековне државе, која је била уткана у народну свијест становништва, била је Цетињска митрополија. Књижевно, културно и уопште духовно стваралаштво српског народа на подручју Старе Црне Горе, Брда и Приморја било је надахнуто српском средњовјековном државом. Велики број текстова у црногорској штампи који се односе на српску владарску династију Немањића, од којих је највећи број посвећен Светоме Сави, говоре о дубоко укоријењеној свијести тадашњих Црногораца о српској средњовјековној држави. У историјама Црне Горе и школским уџбеницима династија Немањића заузимала је видно мјесто, као и у наставним програмима за основну и средњу школу“, казао је, између осталог, др Васиљ Јововић.
Изложба ће, у Словенском културном центру (Робна кућа Никшићанка), бити отворена до петка 13. јула.
