У манастиру Ђурђеви Ступови, у недјељу 2. септембра 2018, у послеподевним часовима, сабрао се велики број вјерног народа, мноштво омладине, студената и дјеце школског и предшколског узраста, на молебан који је служен поводом почетка нове школске године.
Молебан и призив Светог Духа служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије се свештенством беранског намјесништва и монаштвом Манастира, молећи се за благослов Божји, за добро здравље, стицање знања и умножавање љубави како ђака и студената који почињу нову школску годину, тако и за сав присутни вјерни народ.
Сабранима се архипастирском бесједом обратио Епископ Јоаникије:
„Помолисмо се на почетку нове школске године да Господ својом милошћу и благодаћу, својим човјекољубљем ниспошље свима нама, онима који уче дјецу и дјеци која се уче, своју милост, своју благодат, истину, правду и свјетлост да отвори наша срца и просвијетли наше душе, наше умове како бисмо учећи и учећи се напредовали. Ово се, нарочито, односи на дјецу, јер дјетиња душа је радознала за многе ствари, а то значи да је отворена за учење“.
„Радознала дјечја душа интересује се за све и у тој њеној радозналости, њеној отворености је прилика да учи, да напредује, да узраста зато на учење дјеце и на васпитање треба да обратимо максималну пажњу, и родитељи, и посебно наставници, да изађу у сусрет дјечјој радозналости“, казао је Владика Јоаникије.
Нагласио је да је потребно од најранијег узраста водити рачуна о учењу и васпитању дјеце, које ће, сматра Владика, бити добро ако се дјеца, истовремено, уче Божјој науци и свјетским наукама.
„Од најранијег узраста, а како године одмичу, како савлађује који разред и прелази у већи, треба све више да се обраћа пажња на учење и на васпитање. То учење и васпитање, сигурно, ће бити добро ако дјецу научимо вјери, ако се дјеца уче истовремено Божјој науци и овим свјетским наукама. Многи ће рећи да је то превазиђено и застарело, да ми са вјером дјецу заглупљујемо, али, погледајмо само неке примјере на чему су се васпитавали велики научници, који су у науци постигли максимум и постали свјетска имена из рода нашег, рецимо Никола Тесла, који је био свештенички син и православни вјерник, који је исповједио своју свету вјеру православну, стекао је највишу славу и до данас се његово дјело изучава или Михаило Пупин, Миланковић, велики геније као што је Његош, Данте, Достојевски, Бах, Њутн“.
„Сви су они били веома побожни, у својој вјери одрастали. Они су свјетска имена и зато немојте да вас неки марксисти и приучени чиновници одговарају и да им вјерујете на њиховим глупостима. То је оно што је застарело, што заглупљује, што окива, та њихова идеја одвајања Цркве и школе, одвајања вјере и науке. Они су хтјели да од дјеце, од младих нараштаја направе духовне инвалиде са којима се лако може управљати и манипулисати“, нагласио је Његово Преосвештенство.
Поручио је да је жеља Цркве да дјеца буду слободна, да узрастају у врлини, у вјери и наукама, као што су највећи из рода нашег узрастали и достигли свјетски ниво.
„Имена која смо поменули довољно свједоче како вјера укрепљује човјеков дух, човјеков ум, човјеково осјећање да може достићи највеће резултате у било којој дисциплини, посебно, у наукама“.
„Велики је Божји благослов што се сабирате у храм Божји. Између молитве и учења може да се успостави тако дивна хармонија. Када се човјек помоли Богу и када упије у своју душу благоуханије свете молитве и храма Божјег, а онда прионе на књигу или било које корисно занимање, он постиже много веће резултате. То запамтите, дјецо, и то треба да свједочите. Треба да сте поносни на своју вјеру. Никоме је немојте наметати, али своју вјеру немојте да кријете, њоме треба да се поносите. То је оно духовно благо које ће вас подићи, уздићи, охрабрити, којим ће те се осамосталити да будете слободни људи, али не да будете себични, него да будете дружевни, да донесете радост својим породицама, својим родитељима, свом народу, држави и Цркви“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.
