Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у четрнаесту недјељу по Педесетници, 2. септембра 2018, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Гусињу.
Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије, а у литургијском сабрању молитвено је учествовао вјерни народ овог краја.
Вјернима се ријечима архипастирске бесједе обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, подсјетивши да је гусињски храм Светог Георгија подигнут између два свјетска рата, у вријеме Краљевине Југославије, а његови главни добротвори и приложници су тадашњи Епископ пећки Јеротеј, који је био надлежни архијереј за ове крајеве и већи дио лимске долине, велики приложник и добротвор био је и краљ Александар, као и свештеник Ђорђе Шекуларац са српским православним народом из овог краја.
Вјерује се, додао је Владика, да су градњу цркве помагали муслимани и римокатолици, који овдје живе и који су имали лијепу успомену о старом заједништву, а такође и приликом обнове овог светог храма учестовали су, не малим прилозима.
„То је дивна успомена за будуће нараштаје, јер треба са својим комшијама да живимо у миру и љубави“, поручио је Његово Преосвештенство.
Он је указао на то да овај свети храм подсјећа на Свету земљу, на Израиљ и Палестину, гдје је гроб Господњи. Један број православних Арапа задржао је вјеру православну и са тиме се, изузетно поносе. На видним мјестима својих кућа, иако су чести сукоби између хришћана и муслимана, они држе извајан лик Светог великомученика Георгија на коњу како са копљем убија аждају.
„Мислио сам да тамо гдје су православни мањина да имају обичај, као на многим другим мјестима, да се прикривају. Имао сам такве случајеве да видим, не овдје, али на неким другим мјестима у нашој Епархији, тамо гдје су велика мањина православни да се прикривају, прилагођавају и тешко их можете разликовати. Једино кад у цркву дођу. Међутим, у светој земљи Палестини сви поштују Светог Георгија, као што код нас сви поштују Светог Василија Острошког, јер је то Светац који штити оне који у Бога вјерују, његовим молитвама Бог излива своју велику милост на овај свијет“.
„То знају, прије свега, православни, али знају и остали, да Свети Георгије помаже кад год му се обраћају, на свој начин они то изражавају, поштују и неће да дирају дом на коме његова икона служи као заштитник пред видљивим и пред невидљивим непријатељима. Она је знак Божје заштите и Божје силе која штити тај православни дом и, хвала Богу, нешто тако имамо овдје, у овом светом храму“, бесједио је Владика.
Чињеница да су у подизању и обнови гусињског храма Светог Георгија учествовали и припадници других вјероисповјести треба, поручио је Његово Преосвештенство, да послужи за добре односе са свим комшијама, било којој вјери да припадају.
„Више ће вас цијенити кад будете држали своју вјеру, кад се будете њом поносили. Не треба ми са нашом вјером никоме да пркосимо. Наша вјера није пркос и оно што су говорили поједини безбожници, васпитани на причи о Марксу и Енгелсу и Јосипу Брозу, да је главна српска особина пркос. Можемо рећи да је добра српска особина његов понос, али пркос је лоша ствар, од пркоса нема вајде, а понос је осјећање части што припадамо светој вјери православној, што имамо свете претке, што имамо Светог Саву и Светог Василија Острошког, Светог Георгија, нашу крсну славу, наше српско име. Једино ће вас тако поштовати ако будете знали да поштујете своје корјене, своју традицију“, поучавао је Преосвећени Епископ.
Он је изразио радост што је вјерни народ овог краја, након обнове храма, подигао и Црквено-народни дом у којем ће се сабирати разним поводима.
„Нека то буде Црквено-народни дом да се окупљате као што смо се данас окупили, па ћемо, пошто обавимо освештање, тамо сјести да се поразговарамо. Дај Боже да тај дом служи више за радосна народна окупљања, крштења, вјенчања, славе, него за тужне прилике, а и тужне прилике су саставни дио живота. Тако је, до јуче, било у нашим кућама“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
