Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије освештао је, у суботу 29. септембра, у послијеподневним часовима, звоно и крстове за цркву Светог Саве у селу Дапсићи надомак Берана.

Преосвећеном владици Јоаникију у чину освећења звона и крсних знамења, који су потом стављени на храм Светог Саве Српског у Дапсићима, саслуживало је више свештеника архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаха манастира Ђурђеви Ступови. Благословеном и молитвеном сабрању, присуствовао је, у великом броју, вјерни народ беранског краја, којима се надахнутом бесједом обратио Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, напомињући да се у Дапсићима доста тога промијенило на боље, од када су мјештани овог питомог и живописног села ријешили да себи подигну храм у славу Божију и у част Светог Оца нашег Саве.

“Изабрали сте, по вашој вољи и жељи, а са нашим благословом, да подигнете храм Светом Сави, Првом Архиепископу српском и то је, наравно, велика част да будете, за сада, једино село у овом дијелу Лимске долине које има храм Светог Саве, првог учитеља и просвјетитеља српског, сина овог народа, утемељивача наше Цркве и наше духовности, просвјетитеља, руководитеља и вјечитог духовног вође цијелог српског народа кроз вјекове и дан-данас. Али, та част много обавезује, јер треба да се потрудимо да држимо науку којом нас је научио Свети Сава, ваистину, апостол Христов, Божији човјек, Светитељ и чудотворац, објединитељ и понос нашег народа пред свим другим народима у свијету“.

“Он крену путем Божијим од најранијег свог узраста, духовно стаса и усаврши се на Светој Гори Атонској, гдје се непрестане службе врше и молитве Богу приносе, гдје се милошћу, благодаћу, истином и свјетлошћу Божијом освећују срце, ум и уста и гдје се призива Божија благодат на цио свијет. Отуда, са Свете Горе, Свети Сава донесе огањ живе апостолске вјере православне, Христове вјере, Христове проповиједи, Христовог јеванђеља те њиме просвијетли читав српски народ и утемељи га у вјери православној, оној вјери која га одржа кроз сва мучна времена и искушења, која му даде снаге да носи крст свој, да свједочи своју вјеру и своје име и очува завјет слободе кроз пет стотина година тешког ропства. На тако мукотрпном путу не бисмо могли издржати ни тада, а ни данас, без благослова Светог Саве, да нас није надахнуо и упутио правим путем Божијим, а то је могао само истински Божији човјек и апостол Божији“, казао је Преосвећени владика.

Дјело Светог Саве обавезује нас да што више научимо о нашој светој вјери, о томе шта значи градити дом Божији и имати храм у свом мјесту. То је, према ријечима Владике Јоаникија, велики благослов, који већ дјелује на овај народ. Село Дапсићи, од када су почеле припреме на подизању цркве, преко саборног крштења, које је извршено у непосредној близини храма, па до овог свечаног дана освећења крстова и звона, заиста, напредује и видљиво је да се Божији благослов и благослов Светог Саве излива на овај народ и овај крај.

“А то се види и по томе што се овај храм гради сложно и са великим трудом и што су се многи у ову светињу уградили љубављу и оданошћу према својој Светој Цркви, дајући све од себе да се овај дом Божији подигне и лијепо сагради. Надамо се у Бога, како сте красно кренули и до сада радили, да ће те тако храм и завршити и да ће се још већа слога и још веће међусобно повјерење међу вама сачувати и унаприједити. Данас освештасмо ове крстове, ове свијетле знакове Христове побједе, измолисмо од Господа милост и благослов да нас, преко Часног Крста Свог и силом Својом, огради, укријепи и оснажи, а када подигнемо ове крстове на овај свети храм да га красе и заштите, да они, истовремено, буду заштита овом мјесту и свима који долазе да се овдје Богу моле. Освештасмо, такође, и ово звоно чије брујање ће се чути кроз питому лимску долину, и све оне који га буду слушали нека покреће на молитву и на добра дјела. Заиста, диван догађај, благословен овај дан кога нас Господ удостоји да освештамо ово звоно и чујемо његово брујање и подигнемо крстове на ову светињу која се гради“, поручио је Његово Преосвештенство.

Он је, овом приликом, захвалио добротворима звона и крстова, помињући најприје покојног Трифуна Лутовца, који је приложник звона, а потом и Милана Цимбаљевића и Новића Лутовца, који су приложили крстове.

“Још једном, најтоплију благодарност свима добротворима, приложницима, градитељима, свима који се са љубављу уграђују у ову светињу. Завршићу са жељом да ускоро дође тај дан да освештамо ову светињу и да се у њој сабирамо и Богу молимо, да се овдје дјеца крштавају, младенци вјенчавају, свете службе врше непрестано и редовно, а када дође вријеме одласка из овог свијета да се служе помени и опијела. Да се са градњом овог светог храма и ваши домови утврде, да буде што више дјеце у школи, да се ове њиве узору и засију и да рађају пшеницу бјелицу и да међу вама што више буде радости, слоге и љубави“, закључио је своју бесједу Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.