Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије обавио је, у суботу 29. септембра, са свештенством освећење цркве Светих апостола Петра и Павла у Ћафи Приједолској.
У новоизграђеној светињи, подигнутој за покој душа јунака овог краја који су 1912. изгинули за ослобођење овог дијела Црне Горе, а потом и Метохије, одслужена је Света Архијерејска Литургија, а свечаност освећења храма увеличана је уручењем архијерејских грамата најзаслужнијим појединцима.
Преосвећеном владици Јоаникију у чину освећења цркве Светих апостола Петра и Павла у Ћафи Приједолској, чији темељи су освештани на исти дан 29. септембра 2007, саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке. Светој служби Божијој, осим вјерног народа овог краја, присуствовали су и свештеници и вјерници са Косова и Метохије, чији долазак на свечаност освештања новоподигнутог храма, је ријечима бесједе поздравио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки.
“Данас је ова светиња, драга браћо и сестре, црква Светих апостола Петра и Павла, коју обукосмо у свјетлост, заблистала у свом пуном божанском сјају. Храм на Ћафи Приједолској, који, географски гледано, обједињује Велику, Шекулар, Васојевиће и Метохију, обједињује и све оне који се овдје сабирају са разних страна свијета, јер смо се данас овдје, поводом ове духовне свечаности, сабрали из разних крајева, из Берана и Андријевице, Плава и Гусиња, Пећи и Дечана. Дошли су нам свештеници и вјерници, оно колико их има, из Пећи, града који је вјечито био ослонац овом народу, из Пећке патријаршије и Дечана, наших великих светиња које су нас вјечито духовно храниле, просвећивале, обједињавале, снажиле“.
“Дао је Бог да се подигне ова светиња, а њен значај је велики. Подигосмо је за покој душа оних који овдје изгибоше за одбрану вјере православне и за ослобођење нашег отачаства прије стотину година, баш у ове дане. Њихови гробови се налазе овдје испод ове светиње, наткриљује их црква Божија овдје на земљи, као што их је сабрала вјечна Црква у крилу Христовом на небесима. Овај наш данашњи чин освећења само је изображење оне небеске стварности гдје се сви сабирамо на небу у вјечном, нерукотвореном храму Божијем, у вјечној и неразоривој заједници, вјечној неразоривој грађевини Цркве Божије. Нека буде срећно ово освећење и нека Бог дарује покој душама наших предака, свих оних који се за слободу борише и за слободу страдаше од Косова па до данашњег дана“, рекао је Владика Јоаникије.
Он је, овом приликом, подсјетио на жртву црногорских витезова, који су прије стотину година, предвођени краљем Николом и Јанком Вукотићем, кренули да ослободе поробљену браћу, не само у овим крајевима него и на Косову и Метохији. Бог им је дао велику славу и испуњење завјета отаца, јер су, према ријечима Преосвећеног Епископа, сви Црногорци тада били сложни и јединствени, не дијелећи се на Србе и Црногорце.
“Тако је то било прије 100 година а гдје смо данас! Драга браћо и сестре, пет вјекова Косово је чамило у ропству, а приликом ослобођења Пећи, Дечана, Ђаковице и Истока било је пуно српског православног народа који је дочекао црногорску војску Јанка Вукотића и генерала Радомира Вешовића, Величане, Плављане и Васојевиће, дочекали су их као своје рођене и као своје ослободиоце, а колико је данас православних хришћана у Пећи, Дечанима и у Ђаковици! Дао је Бог остало је сјеме! Нека да Бог, браћо и сестре, да нам ова новоподигнута светиња дарује обновљење – обновљење нашег заједништва, међусобне љубави, слоге, обновљење ових села; нека се засију њиве и нека рађају пшеницу и све што је потребно за живот људима, нека се множе стада, нека се домови напуне дјецом и школе наше нека буду као кошнице од дјечје радости, пјесме и игре“.
“Ова светиња нас враћа у памет, враћа нас на прави Божији пут, враћа нас Богу и прецима, враћа нас самима себи. Надамо се да је дошло вријеме да схватимо да правог пута и напретка нема уколико се не вратимо својим светињама. Ако се вратимо нашим светињама и обновимо наше памћење, наше вјековно народно искуство онда постоји нада на бољи живот и напредак. А ево и дивних знамења која се догађају међу нама – у малом селу Велици подигоше се двије цркве, иако нијесу тако велике, имају велики значај – дивне светиње које нас враћају у памет, које обнављају сјећања на наше претке и нашу историју, оснажују нашу вјеру, подсјећају нас на мучеништво мученичке Велике, а Велика је постала, заиста, велика свједочењем праве, истините вјере Божије све до оних мученика који су пострадали у Другом свјетском рату на правди Бога, ни криви, ни дужни од злочиначке „Скендер-бег“ дивизије“, бесједио је Његово Преосвештенство.
У борбама за ослобођење овог дијела Црне Горе и потом Метохије, под командом генерала Радомира Вешовића 1912. године, на ширем подручју Мокре и приликом заузимања овог стратегијски важног превоја, јуначки је погинуло око 50 ратника Горњо-васојевићке бригаде којом је командовао генерал Вешовић, Величког батаљона којим је командовао мајор Костадин Микић и Трепачко-шекуларског одреда који је предводио командир Мило Кењић. На Ћафи постоји очувано гробље и споменици који су поменутим ослободиоцима подигнути између Првог и Другог свјетског рата, а у чији помен су мјештани Велике подигли новоосвештани храм Светих Петра и Павла.
Изражавајући велику захвалност свим прегаоцима, градитељима, приложницима и добротворима храма Светих Петра и Павла на Ћафи Приједолској, којих је био велики број, не само из Велике и Шекулара него и из многих других крајева, Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је, овом приликом, архијерејском граматом одликовао чланове Одбора за изградњу храма: Бранка Пауновића, Драгољуба Пауновића, Момчила Пауновића, Зорана Пауновића, Јова Стешевића, Рада Стешевића, Томислава Стешевића, Зорана Стешевића, Драгутина Живаљевића, Љубишу Живаљевића, Вујицу Живаљевића и Ранка Вуканића.
