Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и захумско-херцеговачки Г. Григорије освештали су, у суботу 22. септембра, на празник Светих праведних Јоакима и Ане, новообновљени храм Светог Саве у мјесту Самобор код Гацка.
Након освећења новообновљеног храма Светог Саве, првог архиепископа српског, Преосвећена Господа Епископи Григорије и Јоаникије су, уз саслужење више свештенослужитеља обје Епархије, одслужили Свету Архијерејску Литургију којој је, у великом броју, присуствовао вјерни народ најближих херцеговачких и црногорских мјеста.
Током богослужења сабранима се обратио Његово Преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије који је ријечима добродошлице поздравио уважене госте.
“Поштовани начелниче општине Гацко господине Милане Радмиловићу, драги парохијани ове дивне парохије, имам велику част и неизрециву радост да, у име свих вас, поздравим нашег данашњег највећег госта, Владику будимљанско-никшићког Јоаникија. Ви сви добро знате, и ја добро знам, да између наше двије Епархије не постоји ништа осим љубави и да је то све као једна епархија, тако да је данас њега тешко представљати као госта, али такав је ред. Желим, такође, да поздравим господина Јова Турањанина, директора секретаријата за вјере Републике Српске, који се, у име владе Републике Српске, брине о наших епахијама, парохијама и црквама. Молимо Вас Преосвећени Владико да нам упутите ријеч поуке, а његова ријеч, браћо и сестре, је важна због тога што иза сваке његове ријечи стоји велики живот и велико дјело“ рекао је Владика Григорије.
Преосвећени Епископ Јоаникије је благосиљајући сабрање, казао да је обновљена црква Светог Саве у Самобору заблистала новим сјајем и у новој љепоти. Изображавајући Божанску, Небеску љепоту и славу овај свети храм све нас укључује у то велико славље Неба и земље, у Литургију којој је глава Господ Исус Христос.
“Диван је сабор данас овдје у цркви Светог Саве. Ова црква је много симболична, јер се Косовчићи, стари српски коријен, који се у своје вријеме настанио усред крвавог племена Дробњака, размножише у више од двадесетак братстава, а онај велики, јаки коријен који је још остао и у каменитом Дробњаку раселио се и овдје у Самобору и на другим мјестима. Оно што је најважније – вјечито су чували вјеру православну, а, нарочито су се завјетовали Светом Сави да ће сви, како смо читали у књигама, послије спаљивања његових Светих моштију и најужаснијег страдања нашег народа и наших храмова, прослављати Светог Саву српског. Ево, управо је овај свети храм свједок величине карактера ваших предака“.
“Важно је рећи и то да из овог малог храма, који није мали по свом духовном значају, него велики, широк и простран, настаде велики манастир Светог Саве под Орлином у Голији, а то је потврда највећег јединства, не само међу Косовчићима него име Светог Саве обједињује цио српски народ, а обједињује га у Христу Духом Светим, јер нас је Свети Отац наш Сава научио правој истинитој вјери. Од Светог Саве па до данас имао је наш народ разних узлета и страдања, пропадања, разарања и обнављања, али оно што нас обједињује то је наша света вјера, то је она вјера која даје светост, која је уздигла не само Светог Саву него и Светог Василија Острошког, а са њима и многе друге свете из рода нашег; уздигла је и цио српски народ и даје му силу и моћ да носи свој крст, да иде путем Христовим, путем Божијим, путем светосавским, путем Светог оца нашег Василија Острошког“, нагласио је Владика будимљанско-никшићки.
Он је додао да име Светог Василија наш народ у молитвама помиње увијек уз име Божије и Пресвете Богородице. Бивајући у своје вријеме Епископ у Требињу, Никшићу, Гацку Свети Василије је, према ријечима Његовог Преосвештенства, оставио дубок траг у овим горама, а Господ га је прославио и његове врлине показао и у овом свијету.
“Херцеговина, ђедовина Светог Саве од давнина, хвала Богу, много је страдала, али је увијек свијетљела својим светињама, свијетлио је народ који у њој живи. То је народ прилично горопадан и опак када крене наопаким путем, али ако крене путем добра постиже највише што човјек може постићи, а рекао бих да, ипак, преовлађује добро и, хвала Богу, што и у нашем времену, времену пуном искушења и раздора, несрећа и понижења Херцеговина иде путем Светог Саве, обнављају се светиње, граде се нове, а то значи да се и народ просвећује, да се народ обједињује, оснажује, укрепљује и охрабрује. Ово данашње велико славље, освећење овог светог храма и прва Света Архијерејска Литургија у обновљеном храму је велики дан нашег обновљења и дан наше велике радости“, бесједио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
На плочи, која стоји на зиду цркве, написано је: “Праоци наши доселише се почетком 16. столећа из села Пошћење у Самобор и затекоше ту обрушену цркву посвећену Светом архангелу Михаилу, обновише је и претворише у Саборни храм Светог Саве, свог крсног имена. И страда црква више пута кроз тешка времена и обнављаше се и дозида се звоник лета господњег 1869., седми пут се обнови 1928. и трудом сељана диже се златни крст над пољем свецу за славу, потомству за сјећање...“
Свечаности освећења храма у Самобору присуствовали су и Косовчићи из шавничких села Пошћење и Дужи. У име дробњачког племена сабрање је поздравио Томаш Ћоровић.
“И послије толико вјекова остала је иста прича о настајању нашем и дубоким коријенима. На жалост све је мање дјеце која се данас рађају и код вас и код нас. Прије десетак година, благословом владике Јоаникија, оживјела је у Пошћењу прослава Савиндана, којом недјељу дана прије 27. јануара почињу светосавке свечаности у свим српским земљама“, казао је Ћоровић.
Овом приликом награђени су бројни добротвори који су помогли обнову цркве, а највећи труд и жртву поднијели су Благота Пјешчић и Новак Гајић. Самоборани су Преосвећеном Епископу Јоаникију на поклон уручили гусле, а Владици Григорију патерицу. Славље су својим наступима употпунили гуслари и пјесмом “Грачаница“ дјевојчица Нада Ћоровић.
