Спомен храм Светог Лонгина Сотника, у селу Пољицa, у Горњим Црквицама, у Бањанима, прославио је, на празник Светог Лонгина Сотика, у суботу 29. октобра 2022. године, храмовну славу.

Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије, са свештенством и монаштвом и уз молитвено учешће вјерног народа.

Након свете службе Божје, освештан је крст, који је подигнут на куполи храма.

Преосвећени Епископ је служио помен пострадалим војсковођама и војницима у бици на Троглаву 1915. године у чији спомен је подигнут храм.

Владика је на гробљу у Доњим Црквицама служио помен Стевану Мићуновићу, ктитору храма поводом годишњице од његовог упокојења.

Освештан је и преломљен славски колач и жито.

Празник Светог Лонгина Сотника, капетана, коме је посвећен овај храм, честитао је Владика Методије, казавши да нема малог и великог храма, јер су сви велики кад се у њима савршавају Свете Тајне.

„Служи се света Литургија, а онда се тим божанским и благодатним пићем и том храном, Тијелом и Крвљу Христовом, причешћујемо и напајамо душе своје, лијечећи их од највећег противника људског рода, а то су гријех, смрт и ђаво. Данас смо се овдје окупили, потврђујући да су све ствари и прилике, бића и цјелокупна твар међусобно, нераскидиво повезани. Сјећамо се Светог Лонгина и битке у чији спомен је овај храм подигнут, јер су житељи овог краја и људи са других страна, наш народ, устао против окупатора 1915. године и на овај дан, на Троглаву се десила битка гдје су потврдили све оно што су наши преци радили од прије Косова и од Косова до данашњег дана.

Борили су се за онај највећи дар који је Бог дао човјеку, а то је слобода. Без слободе нема живота, нема достојанства, нема заједнице, нема наших односа, истинског, правог људског живота. Сјећамо се и онога који је био ктитор овог храма, Стевана Мићуновића, коме је годишњица на данашњи дан и то баш на овај празник коме је посветио храм у спомен битке наших предака против окупатора“, рекао је Владика.

Навео је да је Свети Лонгин стајао под оним Часним крстом на којем је Христос био разапет, јер је био старјешина који је командовао и заповједао војницима који су чували Христов крст и Њега на крсту да Га ко не спаси од казне која му је била намијењена, а на коју су Га, подсјетио је Епископ Методије, осудили првосвештеници јеврејски.

„Испод тог крста је стајао Лонгин, ту се десио парадокс, највећи који може да се деси. Гледајући у најпониженијег и најнесрећнијег човјека тог времена, та крсна смрт је била одређена за највеће разбојнике и била је најстрашнија у то вријеме да се подвргне неко њој. То је запало Христа са двојицим разбојника. Гледајући тог најнесрећнијег човјека, који ниједно лоше дјело, нити зло није направио, већ, напротив свима је помагао, проповједао, исцјељивао од разних болести, чак је и мртве оживљавао и онда му се људски род, на челу са првосвештеницима јеврејским злобним, одужио на тај начин што су све удесили да се деси тај страшни догађај. Лонгин, који је стајао под крстом и гледао Га како издише и ту цјелокупну ситуацију, у моменту када је Христос издахнуо на крсту, помрачило се сунце, земља се затресла, камење се распало, мртви из гробова су устајали. Сви су се запањили и, уплашивши се, повикали: Овај је, сигурно, био Син Божји.

Тог тренутка Лонгин, који је био капетан, од тог тренутка десило се веће чудо него што се дешавало за живота Христовог, када је мртве оживљавао да поново тијелом буду живи, десило се веће чудо да мртав душом васкрсне своју душу и да оживи за вјечни живот. Постао је хришћанин, повјеровао у Онога испод чијег је крста стајао и чувао, и пошавши одатле скинуо све своје инсигније, почасти војничке и отишао код апостола, постао хришћанин и проповједао је Христову вјеру“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Да би се осветили Лонгину за оно што је радио, а проповједао је васкрслог Христа, Јевреји и првосвештеници јудејски су му, навео је Владика Методије, напаковали код Понтија Пилата да буде оптужен, као што су то и Христу урадили, да је хришћанин и да ровари против Римског царства.

„Био је осуђен на смрт. Кад су послали џелате да га убију, он је имао визију да ће доћи, имао је од Бога откривено да су послани да га убију, срео их је и те војнике којима је некад командовао увео је у свој дом. Они, не знајући да је он тај којег траже и кога треба да убију, почастио их је и угостио, а кад су заспали опростио се са својим укућанима и рекао им да којем мјесту д ага сахране. Ујутру је војницима рекао да је он тај којег траже, а они су се поколебали кад су видјели како их је дочекао, какав је он човјек и нијесу хтјели то да ураде. Молио их је да морају да изврше наредбу која им је заповијеђена, а да њему ваља ићи у наручје Христово.

Тог човјека ми данас славимо, такви су и наши преци били који су знали да се богате, не материјалним стварима, гомилајући новац него су се богатили Богом. Новац није могао да помогне да буде истински, прави наш однос према Богу, он је могао само да нам помогне да од сувишка помогнемо другоме. Човјек који се богати Богом је онај који је благослов за другога, који мисли за њега и помаже му. Та је сила окупила наше претке да једни другима помажу и да бране нејач и Цркву своју од оних који хоће да згазе и одузму нам оно што је најсветије. И ми као Лонгин стојимо данас испод овог крста, преображавајући своју душу и уподобљавајући душама наших светих предака да будемо макар дијелом слични њима“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.    

Уприличена је трпеза братске љубави у Црквено-народном дому у Доњим Црквицама.