У цркви Светих Апостола Петра и Павла, Литургију у недјељу је служио протојереј-ставрофор Дарко Пејић. Бесједећи послије Литургије и причешћа вјерника о. Дарко је казао да Божја љубав и милосрђе никада не чекају човјека као што човјек, на жалост, чека други према њему буду милостиви и покажу љубав да би и он сам био такав.

“А ми себе називамо Хришћанима, онима који иду стазом Христовом за истином, правдом и љубављу Његовом. Кажемо да волимо Бога, а не молим му се, у храмове не долазимо, има нас још некрштених. Има нас који посне славе мрсимо, који их славимо тако што су оне после крканлук, само јело и пиће, без молитве, тамјана, душекорисних разговора. А у разговору нико бољи од нас. Ово данашње Јеванђеље нам говори о томе да човјеково милорђе и љубав нису статични, да стојим ја и чекам, док други не покажу милост и љубав, и најприје моји непријатељи да се мени извину па ћу ја њему.Ћутим ја ћути непријатељ, мрзим ја мрзи он, а хришћанска љубав је дјелатна  и није статична. Једна од првих ствари које човјек треба да научи да не броји колико он има непријатеља, и ко је њему зло учинио по његовој рачуници, него да броји коме је он сам непријатељ, и да то поправља и исправља, према ономе  коме смо позавидјели, осповали на глас или у себи, нешто му ружно рекли. Е то кад би Хришћани почели тако да раде брзо би ову земљу обасјала свјетлост Божје љубави, истине и правде. На жалост, људи правдајући своју мржњу траже је у другима. Па кажу онда, мрзи он мене, чуо сам шта је рекао, и томе никад краја, човјек се ушушка у томе. Међутим, погледајте  у породици шта се дешава. Ако родитељ почне да мрзи дјецу своју или обрнуто, шта ће бити. Ми некада кажемо како може родитељ мрзјети дијете или обрнуто, а то што дијецу не доводимо у цркву, не кршавамо их, пустимо их да спавају ујутро умјесто да дођу на службу, зар то није мржња. Умјесто да дијете одраста у цркви па ће га неко некада научити послушности. Има у народу изрека “што се криво роди не исправи се”. Морамо одмалена да учимо дјецу. Исто је тако са односном дјеце према родитељима. Дијете које одрасте не научивши да ради и да поштује старије никада неће постати добар човјек, или ће веома тешко постати добар. Од нећега се мора почети. Лакше је исправити ако се нешто мало накриви, али ако се превише искриви и пробате да исрпавите можете да га поломите. Због тога треба да се трудимо и да се користимо овим службама и молитвама, долазе нам полако и славе. Молим, савјетујем и преклињем народ наш, прво да слава буде са молитвом. Слава је свијећа, колач, жито и молитва, а остало шта Бог да. Друго, да буде сложно и породично,  да примимо пријатеље и непријатеље, а није згорег да се сјетимо и неког сиромаха, па по дјетету, или сам лично да пошаље који залогај да тог дана не буде неко гладан и да буде радостан. А нечије мало је некоме много. Да нађемо мало у срцима мјеста једни за друге, па ће онда и Бог наћи мјеста у Царству Божијем за нас. Данас Црква слави дивне светитеље, Свету Великомученицу и равоапостолну Теклу, чији дио моштију се налази у храму који јој је посвећен у Даниловграду. Она је савременица Светих Апостола Петра и Павла, и много је пострадала за Христа испуњавајући ону “Све за Христа, Христа ни за шта”. Данас славимо и наше Свете српске краљеве, утемељиваче и чуваре срспке земље, Светога Стефана Првовјенчаног, у монаштву Симона, брата Светог Саве и Светога, и Светога краља Владислава, који је подигао манастир Милешеву, и који је у њу пренио мошти Светог Саве. Нека би Бог и њиховим молитвама сложио, обожио, јединству и љубави поучио и тим путем водио. Амин, Боже дај”, бесједио је о. Дарко.