У 19. недјељу по Духовима, 7. октобра 2018, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Саве у Дапсићима код Берана.

Повод овог литургијског сабрања је годишњица од малог освећења новосаграђене цркве Светог Саве у Дапсићима, које је, на празник Свете Текле, Преподобног Симона (Стефан Првовјенчани), Светог Владислава, краља и Преподобног Давида (Димитрије Немањић), прошле године, обавио Преосвећени владика Јоаникије.

Владика је одржао је надахнуту беседу, говорећи, најприје о таинствености свете Литургије, која, поред бројних тумачења, остаје недокучива, свеобухватна и божанска. Назива се светом божанственом Литургијом, а осим што је божанска, она је, додао је Владика, и човјечанска.

Подсјетио је да је прошле године, када је на овај свети дан одслужена прва служба, установљено да убудуће, такође, буде служба на празник двојице из рода Светих Немањића.

„Свети краљ Стефан Првовјенчани, рођени брат Светог Саве, се пред крај живота замонашио. Постоји предање да се био упокојио, али толико је желио прије смрти да се замонаши, кад је дошао Свети Сава однекуд са пута, својом молитвом га је оживио да би му испунио жељу да прими монашки чин. То је предање, које је записано, али, како год било, он је велики краљ, велики владар, велики Светитељ“, казао је Владика Јоаникије, додајући да, увијек, треба нагласити и велико ктиторство светородне лозе Немањића.

„Свети краљ Стефан Првовјенчани ктитор је манастира Жиче, славне архиепископије и светиње наше, којом се поносимо до дана данашњег. То је љепота и слава српског рода. Такође, и српског краља Владислава прослављамо као ктитора велике светиње манастира Милешеве. У Жичи и у Милешеви су тако лијепе фреске, да само то имамо од наше старе умјетности могли бисмо рећи да имамо доста“, нагласио је Преосвећени Епископ.

Свима њима узор и учитељ био је Свети Сава, коме је посвећен храм у Дапсићима. Свети Сава је дао Немањићима и српском роду, свима нама до данас, најсигурнију мјеру духовности, културе, родољубља, богољубља и свега оног што, по мишљењу Владике Јоаникија, чини један народ.

„Не би Жича била тако лијепа и тако славна да нијесу заједно Свети краљ и Свети архиепископ Сава, њу украшавали, као што ни Студеница не би била тако лијепа да је није осликао Свети Сава. Подигао је Свети Симеон и као што су они имали обичај да подигну светињу, припреме је за богослужење, а касније се, годинама, слика. То сликарство, та култура и духовност светиња служили су као узор дуги низ вјекова, те су каснији Немањићи сви били велики ктитори, по чему су знаменити, и то је највише допринјело њиховом светитељском култу“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки.

Оцијенио је да, упркос тако великим прецима, у Црној Гори се кренуло „неким наопаким путем“, па се не признаје ни историја, ни традиција.

„Ево немањићких светиња и у долини Лима, али у нашим школским уџбеницима то није на лијеп начин објашњено, као што би требало. Ено манастира Мораче који је, такође, немањићка светиња. Подигао је Вуканов син Стефан, а данас прослављамо и Светог Давида, Вукановог сина, који је био кнез жупе Љубовиђе, цијеле вранешке долине садашње и много шире до манастира Давидовице, чији је ктитор. У њему се, пред крај живота, замонашио“, указао је Владика.

Према предању, све старе цркве на подручју жупе Љубовиђе, манастире Вранштицу, Блишкову и многе друге светиње подигли синови Вуканови, сина Немањиног.

„Ми, као хришћани, треба да се држимо истине, правде и љубави. То је оно што је најсигурније и да признамо, да заблагодаримо нашим прецима који су нам оставили толико богатство и завештање.

Шта би наш народ на Косову и Метохији без Високих Дечана, без Пећке Патријаршије, Грачанице, Богородице Љевишке и осталих светиња, шта би наш народ и како би изледао без своје Цркве и своје историје? Многи то не разумију и не знају да цијене, али, ми смо дужни и знати и цијенити и поштовати и благодарити, прије свега Богу Господу Исусу Христу и Његовом беспочетном Оцу и Светом Духу Који су наше претке надахнули те су, гледајући у будућност, свом потомству остављали знамења и светиње око којих ће се окупљати и које ће га представљати пред осталим народима“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.