На празник Светог апостола Јакова Алфејева и Светог Стефана Српског (Слијепог), у понедјељак 22. октобра 2018, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством у манастиру Косијереву, Свету Архијерејску Литургију и парастос припадницима Бањско-вучедолске бригаде КВУО, који су на овај дан 1944. пострадали на Грахову од безбожних комуниста.
У литургијском сабрању, у капели Светог Луке, у чијој крипти су похрањени земни остаци око стотину бораца Бањско-вучедолске бригаде, молитвено су учествовали мјештани овог краја и сродници страдалих у зло вријеме на Грахову.
Преосвећени Епископ је, у својој архипастриској бесједи, говорио, најприје, о Светом апостолу Јакову Алфејевом, подсјетивши да је он брат Светог апостола Матеја, коме је посвећен храм у Вилусима.
„За апостола Христовог Јакова Алфејева његов биограф каже да, када се испунио Духа Светог на Педесетницу, отишао је да проповједа Јеванђеље у сили Божје благодати, примивши божански огањ ријечи Божје, праве, истините вјере Христове и свјетлост Јеванђеља Божјег. Попалио је трње незнабоштва, паганства, идолопоклонства, мрака људског, грехова. На крају, проповједајући Јеванђеље, био је удостојен да пострада као Господ Исус Христос на крсту, да се на такав начин уподоби свом Господу“, казао је Владика Јоаникије.
Капела Светог апостола Луке у манастиру Косијереву, гдје су на овај свети дан узнијете молитве Господу, није, по ријечима Његовог Преосвештенства, случајно подигнута на подобије цркве мученице Ловћенске капеле.
„Ово је мјесто мучеништва, а прије свега, треба истаћи да се манастир Косијерево у 20. вијеку уподобио Христу Распетом када је од стране аустроугарске солдатеске 1914. бомбардован, разорен до темеља. Касније је лијепо обновљен, у вријеме блаженопочившег Митрополита црногорског, а потоњег Патријарха српског Гаврила Дожића и игумана Григорија Радуновића и уз помоћ свих Бањана и Рудињана, многих приложника“, подсјетио је Епископ.
Додао је да је капела Светог Луке подигнута над костима наших предака, пострадалих за отаџбину, за Крст Часни и слободу златну. Они су положили заклетву вјерности краљу и отаџбини, борећи се против комунистичког безбожништва, које је, истакао је Владика, наметнуто нашем народу.
„То је тешки и гвоздени јарам, кога се још нијесмо ослободили. Поменули смо данас њихова имена овдје исписана и до сада посвједочена, сигурно да још има имена, јер наша званична, домаћа наука неће да се бави тим жртвама, тим именима, него их потискује у заборав. Али, ми смо ова имена скупили из породица, из памћења народног и овдје уписали, а, вјероватно, да има још понеко име, једно смо, већ, накнадно уписали“.
„Грахово је у новије вријеме означен злочином, који су браћа извршила над браћом. Не можемо ми то заборавити, а не заборављамо, управо, зато да се то не би поновило. Када вршимо ове помене, ми се молимо Богу за покој душа оних који су пострадали, за опроштај грехова оних који су били заслијепљени и извршили тај злочин, а посебно се молимо Богу да гријех злочинства не пређе на њихово потомство, јер су, у временима помрачења и заблуда, мислили да, убијајући ближње, добро чине за своју будућност. Видимо како су учили добро, зло сјеме су посијали до дана данашњег“, поручио је Владика Јоаникије.
Он је закључио да треба да се опоменемо и да на ово свето мјесто долазимо са покајањем, са молитвом, да се ослободимо од злог наслеђа, а да се сретамо као браћа у љубави и да, увијек, опростимо једни другима.
„И у овом нашем времену треба нам те ширине праштања и братског загрљаја да превазиђемо подјеле, да бацимо свјетлост на прошлост и на будућност, јер без мира и помирења нема те свјетлости. Нека Господ дарује душама побијених, нажалост, од братске руке, мира и покоја у Царству Небеском и опроштај грехова њихових“, рекао је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије, оцијенивши да напретка и мира овом народу неће бити док се не поваде кости побијених од братске руке, из још неоткривених јама, достојно се не сахране и сузама залију.
