Skip to main content

Вече гусала и епске поезије у част потпуковника Горана Остојића, хероја са Кошара

Епархија будимљанско-никшићка
29.11.2022.
Вијести

У суботу 26. новембра 2022. године, у Центру за културу Жабљак, одржано је вече гусала и епске поезије, поводом меморијала Горану Остојићу, хероју Кошара и команданту 63. падобранске бригаде.

Вече гусала и епске поезије у част потпуковника Горана Остојића, хероја са Кошара

У част потпуковника Горана Остојића, који је живот положио бранећи своју земљу 1998. године, на Жабљаку је, у препуној сали Центра за културу, одржано вече гусала и епске поезије, којем је присуствовао и Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије (Остојић) са свештенством.

Владика је казао да се прераном смрћу „омиљеног команданта и потпуковника, падобранца и пилота, хероја херојске 63. падобранске бригаде, родољуба и човјекољуба, војника и човјека Божјег“, Горана Остојића, туга и бол надвила над Жабљаком, Црном Гором и цијелим српским родом.  

Та туга, додао је Преосвећени Епископ, забољела је болом непреболним и ранила раном косовском и Христовом, раном освећеном и просијаном која нас годинама призива и окупља, лијечи од заборава.

„Остала нам је на Кошарама младост, цвијет младости, остало нам је тамо поштење, истина и будућност. И немамо куд ићи даље без њих, као без себе. По чему ће нас свијет познати ако не по ведрини побједника и јунака коју су они понијели са собом на Кошаре и на коју нас је командант Горан Остојић увијек и данас подсјећа и позива. Позива нас међу живе и прве јер нас је познао као своје. Осјећамо и ми то, знамо да можемо живјети и ходити под сводом небеским само са свјетлом у срцима и сјећању, вертикали и достојанству, уљепшани њиховом љепотом, окићени њиховом жртвом и нашим поносом“, рекао је Владика Методије.

Навео је да је њихов часни и честити командант стајао и остао међу њима и са њима, повјереној му дјеци и борцима.

„На том Премину и прелазу из живота у живот вјечни кроз врата смрти, пошао је Горан да их и на том путу води и испрати. И тај њихов пут Вјечности данас пресјеца наш пут у сусрет њима овдје на Светом и трпељивом и непролазном Дурмитору.

Дошао је Горан данас на мјесто извора својих предака. У сусрет својим прецима са Жабљака и Грабовице, у сусрет нама овдје окупљенима, у сусрет свима од  части, честитости и ведрине. Пронио је свијетло име Дурмитора и крвљу својом проливеном пренио га на Проклетије. Христос међу нама  - јесте и биће, цјелујемо ране јуначе!“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Потресним ријечима појаснио је да је Горана, први пут, срео у љубави његове мајке. Зато и данас, поручио је Владика, не може да се не сјети стамене и храбре Јованке, Горанове мајке, „загледане над том људском трагедијом као над колијевком, која се не да ожалити и над сином с којим се не да растати“.

„Не могу да се не сјетим још једне мајке, Иване, мајке Његошеве над одром свог сина и владара. Коме од мајке може бити теже? А кад мајка стегне своје срце и неће да кука и плаче, већ нас својим примјером храбри и тјеш, и пјева. Какве су то мајке и какви су то синови! „Како ми те Бог украсио, мимо иког, славо моја!“, повикала је мајка Његошева кад је угледала мртвог сина. „Није се он родио за кукање, нити се родио за плакање. Родио се о добру имена нашег српског, зато за њим не треба плакати, треба да плачу оне мајке, које издајнике и погани људске, а не ја!“

„Скоро исте ријечи бола и наде налазимо и у пјесмама Горанове мајке Јованке у којиме су ране пропјевале. Колика ли је љубав њихова према Господу, колика је њихова вјера! Син за мајку није умро, он је жив. Баш као што ни пред Господом нема мртвих. А мајкама треба вјеровати. И данас, овдје, кроз љепоту, славу и мајку, сјећањем вежемо једног војника Горана Остојића и једног пјесника и владику. Вежемо их једног с другим по љубави према свом роду, по жртви на коју су били позвани и на коју су били спремни, по љепоти духа и тијела, по поријеклу, по српском роду и црногорском кршу, по животу и после смрти и опјеваном дјелу које их прати довијека“, истакао је Епископ будимљанско-никшићки Методије.         

У програму, који је водио Раде Остојић, учествовали су гуслари: Милан Дашић, Радош Тошић, Спасоје Мумин, хаџи Милорад Ковачевић, Ранко Минић, Радивоје Остојић, Исак Симићевић, Алекса Дакић, затим: пјевачка група „Војвода Момчило“, епски пјесник Владимир Томић, те гости чланови меморијала из Јагодине: Чедомир Вучићевић, Љубо Остојић, брат Горана Остојића и Дејан Пауновић.