Skip to main content

Протојереј-ставрофор др Милош Весин одржао предавање у Никшићу

Протојереј-ставрофор др Милош Весин одржао предавање у Никшићу
26.11.2024.
Намјесништва

У организацији Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу и Братства православне омладине Светог Василија Острошког, на празник Светог великомученика Мине, Преподобног Теодора Студита, Светог Стефана Дечанског, у  недељу 24. новембра 2024. године, одржани су Разговори о вјери на којима је био гост протојереј-ставрофор др Милош Весин.   

„Оно што ме вечерас највише радује, богати и даје снагу, без обзира што се први пут видимо, јесу ваши погледи из којих читам да се ми познајемо, заправо. А знате зашто? Зато што нас окупља и држи на окупу оно што нам је заједничко, вјера наша и наши покушаји да живимо онако како вјера од нас тражи, падајући али непрестано покушавајући да устанемо, после свих тих падова“, казао је, поздрављајући сабрање о. Милош.    

Он је потом, пред бројном никшићком публиком, која је испунила салу Парохијског дома, одржао уводно предавање, оцијенивши да живимо у једном веома динамичном времену, које је испуњено опасном динамиком на свим нивоима.
„Колико год да, с једне стране, присуствујемо развоју и напретку онога што се назива цивилизација, због разних технолошких достигнућа, која нас престижу увелико, са друге стране, видимо назадовање у ономе што би вазда требало да буде на првом мјесту, а то је квалитет међуљудских односа и то почевши од оног основног нуклеуса, основне ћелије сваког друштва, а то је породица, која је за нас хришћане мала црква. То није скуп људи који живе заједно, не, то је црква у малом“, навео је прота Милош.

По његовим ријечима у Цркви имамо обиље тема о којима би требало и могло да се говори, а сам литургијски живот Цркве од Истока просто нуди теме које нису из прошлости, него теме које су вазда актуелне.

„Црква сјутра прославља Светог Јована Милостивог, архиепископа александријског, Преподобног Нила, једног од великих светила православног монаштва, а на повечерју се чита Канон Светом Теодору Студиту из 9. вијека. Један сјајан, бриљантан ум, који је у свом времену када нико није помињао ријеч екологија, оставио је и за његово и за наше и за свако вријеме револуционарну мисао када је записао и поручио: Ова планета, ова дивна плава планета, он у 9. вијеку зна да је ово плава планета, све више ми наликује једном гиздавом, племенитом, расном коњу кога јаше полудјели и пијани јахач. Планета као коњ, гиздава, плава, расна а не може да не буде таква јер је дјело Божје. А ко је јахач? Свако од нас, не само да је полудио, него је и пијан, другим ријечима, неко ко је безуман. Ми смо ову планету и све што је на њој, земљу, воду, ваздух, добили да би се користили тиме, да би овладали земљом, а не да би је уништавали“.

„Данас, наравно, имамо безброј зелених и иних покрета који се баве заштитом овога или онога итд. и то је једна савремена нелогичност, уствари, то је врх свих савремених нелогичности. Зашто? Зато што не може загађен човјек да штити, чува и чисти земљу, воду и ваздух, а свако од нас је, на неки начин, у мањој или већој мјери, загађен. Свако би требало да пође од самог себе и да се пита шта може да учини, прије свега, на екологији, заиста, буквално екологија, али чега? Тијела, душе и духа. Ми врло често заборављамо да нас је Бог створио као тијело, душу и дух и да ћемо васкрснути и тијелима нашим. У томе је величина Христовог васкрсења. Он се није појавио као лелујави дух, него као човјек од тијела, крви и меса са видљивим траговима својих рана, не да би показао да је супермен. Христос није супермен и ти видљиви трагови Његових рана су веома логични, јер Господ увијек дјелује педагошки. Зашто? Зато што то осмишљавасваку нашу рану, сваку нашу бол, и сваки наш проблем. Видите како су људи који су живјели Духом Светим, као Свети Теодор Студит, један од генијалних умова свог времена и Истока и Запада. Шта је све написао, шта је све урадио да га не поменемо само као врсног црквеног пјесника, он и Јосиф Студит, гдје би био и Триод, Минеј и све остало да није било студитског манастира и онога што су они својим трудом изњедрили, а њихови настављачи то само даље продужили“, казао је протојереј-ставрофор Милош Весин. 

Скренуо је пажњу на тему разговора о вјери, уочавајући да ми вјеру, врло често, посматрамо као нешто издвојено из живота уопште.

„А онда кажемо: То је мој вјерски живот, то је мој религиозни живот и нико нема право да се мијеша у то, наравно, то је моја приватна ствар. Окрените мало ту причу, па покушајте да замислите ако можете шта би било од хришћанства и од православља, шта би било од нас и да ли би нас уопште било да су, рецимо, Свети великомученик Георгије у свом времену, Свети великомученик Димитрије, Свети наш великомученик Косовски кнез Лазар, мученик Стефан Дечански чији спомен данас прослависмо, да су они рекли да је вјера њихова приватна ствар и да се никога не тиче. Они своју вјеру никоме нису наметали, али када је било до: да ли си за Христа или не, код њих никакве сумње није било. А ми, врло често, стидљиво покушавамо и то не увијек са успјехом да украдемо мало и од једног и од другог свијета, не разумијевајући и не послушавши до краја Христове ријечи: Ви сте у свијету, али нијесте од свијета“.

„Шта значи бити од свијета? Значи попримити сасвим свјетски менталитет, мало ћу и од овог, мало ћу и од онога, али недељом ћу ипак отићи у цркву да мало ухватим души мјесто. Шта је духовни живот, оно што је суштина вјере и чиме би требало да буду прожети сви разговори о вјери? Нашим комплетним учествовањем у томе. Подсјетићу вас на дивну молитву коју читамо на свакој Литургији пред свето Јеванђеље: Запали у срцима нашим, човјекољубиви Владико, непролазну свјетлост ума Твога и отвори очи ума нашег да бисмо, разумјевши еванђелске проповједи, живјели духовним животом. Наш ум, значи наш когнитивни дио, сазнајни и наш емотивни дио, али не мање и наш интуитивни дио имају своју непроцјењиву улогу у живљењу вјере“, рекао је о. Милош Весин.                  

Услиједила су, потом, питања из публике на која је протојереј-ставрофор др Милош Весин са стрпљењем и љубављу одговарао два сата. 

Гостовање свештеника Весина је први догађај уприличено у организацији Братства православне омладине Светог Василија Острошког из Никшића, које је обновило свој рад. За недељу 1. децембра, најављено је гостовање свештеника Арсенија Арсенијевића из Београда и Небојше Мастиловића, заједно са музичком групом „Пирг“.