Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 24. новембра 2024. године светом архијерејском Литургијом у Саборној цркви Светог Саве у Лондону и том приликом у трон Епископа лондонских и британско-ирских увео Његово Преосвештенство г. Нектарија.

Светејшем Патријарху су, поред новоустоличеног Преосвећеног Епископа лондонског и британско-ирског г. Нектарија, саслуживали: високопреосвећена господа митрополити скандинавски Доситеј и нишки Арсеније; преосвећена господа епископи ваљевски Исихије, јенопољски Никон, сурошки Матеј из Патријаршије московске и богданијски Анастасије из Румунске Православне Цркве; архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве; архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара; протосинђел Нифонт (Цималис) из Патријаршије цариградске; јеромонах Нектарије Хиландарац; протојереји-ставрофори Александар Павловић, Александар Самарџић, Милан Вукашин и Душан Раковић; протојереј Димитрије Недоступенко из Руске Заграничне Православне Цркве; свештеник Виктор Стојчев из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије; протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Дамјан Божић; као и ипођакони Дејан Накић и Владимир Јелић.

Торжественом богослужењу су, поред мајке и сестре владике Нектарија, присуствовали: Његово Краљевско Височанство принц Мајкл од Кента са ћерком принцезом Габријелом Кингстон; г. Никола Селаковић, изасланик Председника Републике Србије и министар културе у Влади Републике Србије; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије; г. Едвард Фергунсон, амбасадор Велике Британије у Србији; г. Горан Алексић, амбасадор Републике Србије у Уједињеном Краљевству; Надбискуп београдски Владислав кардинал Немет; Високопреочасни Канон Роберт Плурд и Пречасни Марк Вудруф из Римокатоличке Цркве; Преосвећени Епископ лондонски г. Аврам из Асирске Цркве Истока; Пречасни Хакан Вилхелмсон из Цркве Шведске; представници Амбасаде Босне и Херцеговине; као и многобројно свештенство и монаштво и благочестиви народ новоосноване Епархије британско-ирске.

Срби и Српска Православна Црква у Лондону

На редовном заседању од 14. до 18. маја 2024. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве донео је одлуку о подели Епархије британско-скандинавске, па су формиране  Епархија скандинавска са седиштем у Стокхолму и Епархија британско-ирска са седиштем у Лондону, за чијег архијереја је изабран досадашњи викар Патријарха српског, Преосвећени Епископ јегарски г. Нектарије. Сматра се да у Лондону и околини живи око четрдесет хиљада православних Срба. Већина Срба се населила у Лондону после Другог светског рата. То су махом били војни и политички мигранти, савезници британске војске, који су избегли из домовине у којој је завладао комунистички режим. После ратова деведесетих година појачао се прилив Срба који су бежали од недаћа узрокованих распадом Југославије.

Лондонски Срби се окупљају у знаменитој Саборној цркви Светог Саве, која је изграђена 1903. године као англиканска црква посвећена Светом Колумбу. Касније је преуређена за православна богослужења. Освећење је 1952. године обавио Свети владика Николај Жички и Охридски. Грађевина је врло пространа, украшена је фрескама које су махом копије са зидова српских манастира 13. века са подручја Косова и Метохије. Посебно је вредан иконостас израђен у дуборезу од ораховог дрвета и богато украшен иконама. Испред олтара се налазе два трона, такође изрезбарена у ораховини. Један је намењен епископу, а други Краљевској породици. На краљевском трону је, поред чланова српске краљевске породице која је живела у избеглиштву у Лондону, 1945. и 1957. године седела и краљица Елизабета II, кума на крштењу принца Александра, сина краља Петра II, односно Марије Татјане, ћерке принца Андрије Карађорђевића. Председник Српске Православне Црквене општине у Лондону био је својевремено и велики српски књижевник Милош Црњански. При Саборној цркви Светог Саве делује недељна школа, хор, школа фолклора и Коло српских сестара.

Патријарх Порфирије: Покајањем почињу наше духовне радости и спасење

О прочитаном јеванђељском одељку на светој Литургији беседио је патријарх Порфирије:

– Реч Христова је увек иста, јер је истинита. Само је потребно да у свако време у којем живимо ту реч протумачимо на истински и прави начин. Тумач речи Божје јесте Црква Христова, зато и овде, сада сабрани у храму Светога Саве, у многољудном граду где се укрштају многе културе, многе идеје, многи духовни и идеолошки ветрови, реч Христова има исту снагу, исти смисао, исти значај који је имала и онда када се Господ обраћао ученицима својим, а нарочито на олтару на којем је служио Свети Николај, на олтару који је он осветио и на месту где су многе сузе молитвене и сузе вапаја проливане за спасење своје, свог народа и читавог света.

– Логично је и уобичајено да смо сви слаби и немоћни, да сви падамо и највише падамо у нашим међусобним односима, јер врло често не показујемо и не потврђујемо љубав, него смо себични, видимо једни друге као такмаце, као међусобне противнике, као узурпаторе, а у овој причи богаташ би хтео да се измени, да се промени, међутим када се оде из овог света нема више шансе и могућности да мењамо своје ставове. Заправо, промена својих ставова треба и може да се чини овде и сада. Ова прича нас позива на промену ума, на покајање, а покајање опет није посипање пепела по глави и самокажњавање. Покајање је, како кажу свети Оци, међу њима и Свети Јован Златоусти, радосна туга, моменат када уочимо да смо погрешили, да нисмо испоштовали ближњег, да га нисмо заволели, да га нисмо загрлили, да нисмо његов крст, његову муку узели на себе, када уочимо све то и много више од тога као своје промашаје, непоштовање и неиспуњавање заповести Божјих и пожелимо да будемо другачији. То је моменат када смо тужни због свога пада, греха и промашаја, али још више радосни због тога, јер уочивши своју погрешку, одједампут осећамо љубав Божју, благодат Његову, да је она већа, шира и дубља од сваког нашег недостатка. Само је довољно да се спознајући себе обраћамо Њему, Господу нашем, у молитви – поручио је Светејши Патријарх г. Порфирије чију беседу у целости можете прочитати ОВДЕ.

Владика Нектарије: По угледу на Христа Великог Архијереја, нисам дошао да ми служе, него да служим

После увођења у трон епископа лондонских и британско-ирских, Његово Преосвештенство Епископ г. Нектарије, чији животопис можете прочитати ОВДЕ, одржао је приступну беседу у којој је између осталог поручио:

– Необично тајанство Божјег промисла пројављује се и даље у мом животу. Обретох се данас на овом светом месту, у овој благодатној стасидији са које се надзире и управља, проповеда и сведочи, а пре свега по угледу на Христа Великог Архијереја „служи“, јер нам је у архијерејство Господ уткао ове речи као смисао и програм владичанства у војинствујућој Цркви: „Нисам дошао да ми служе, него да служим“. Са таквом вером и ја данас овде долазим и своју нову службу започињем. И данас трепери моје срце, јер сам узведен у свештени трон архијереја британско-ирских, као први епископ новоосноване Епархије, али стојим на месту са кога су проповедали Светлост Јеванђеља Христовог часни архијереји наше Свете Цркве, блаженопочивши владика Лаврентије, незаборавни мисионар и прегалац, и наш добри митрополит Доситеј, који је више од тридесет година ревносно проповедао и речима и личним примером љубав Оваплоћеног Бога у овим крајевима. Од овог часа и око мог врата стављен је „благи јарам Христов“ да, служећи Богу и Цркви Његовој, задобијем спасење.

Током свечаног чина устоличења првог Епископа лондонског и британско-ирског г. Нектарија, прочитана је и Порука Његовог Величанства краља Чарлса III.

Извор: СПЦ