У оквиру манифестације Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори (2018), а поводом обиљежавања јубилеја - 200 година од Вуковог Рјечника, на Филолошком факултету у Никшићу, у понедјељак 5. новембра 2018, гостовао је проф. др Бошко Сувајџић, аутор дјела „Књига о Вуку“.
Проф. др Лидија Томић је публику упознала са биографским подацима др Сувајџића, наводећи да је он управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду, замјеник управника Међународног славистичког центра и предсједник Управног одбора Вукове задужбине. На 15. Међународном конгресу слависта у Минску (Белорусија) 2013. Сувајџић је изабран за предсједника Међународног комитета слависта, најстарије и најутицајније међународне научно-стручне славистичке организације на свијету, а ове године у Београду одржан је 16. Међународни конгрес слависта на коме је, по ријечима Лидије Томић, проф. др Бошко Сувајџић водио главну ријеч.
Уредник ИК „Албатрос“, Младен Весковић је оцијенио да се иза релативно скромног наслова „Књиге о Вуку“ крије 12 есеја, које је проф. Сувајџић, пишући раније, повезао с циљем да ова књига буде инструктивни текст за оне који желе да се баве изучавањем дјела В.С. Караџића.
„Бошко Сувајџић је један од наших, несумњиво, најбољих фолклориста, човек који три деценије помно изучава Вуково дело и других значајних филолога који су поставили основе српског језика и књижевности. Велика годишњица – два века, био је повод да се сакупе есеји који осветљавају рад В.С. Караџића, не само на Рјечнику, већ и о делима која су му претходила и која су дошла након њега“, рекао је, између осталог, Весковић, додајући да је Сувајџић, као научник, предавач, пјесник и драмски писац, начином на који пише и третира своју тему, предочио да Вуково дјело представља велики изазов и након двије стотине година.
Своје излагање у Никшићу проф. др Бошко Сувајџић посветио је Српском Рјечнику из 1818. Он је истакао да је то књига из које се „разлистава не само Вуково дјело према будућности и прошлости, него оно, на неки начин, обухвата Вукове реформе и представља врсту побједе Вукове реформе“.
„Ниједне победе нема без губитака и то не малих, а генијални писац Меша Селимовић је у књизи „За и против Вука“ изнео одеређене губитке које смо претрпели у тој великој борби. Изнео је и друге токове, којима се развијао наш језик и књижевност али, ниједног тренутка није умањио нешто што се у Рјечнику, можда, најбоље осећа, а то је, не само ширина мисли, визионарство, идеја, снага да се за своју идеју избориш, без обзира на препреке, него је потреба да се стално мењаш“, рекао је Сувајџић.
Нагласио је да је Вук ишао испред времена, а Рјечник окупио најумније људе епохе за најнапредније идеје епохе.
„Рјечник показује снагу, визионарство и потребу да се у једном делу које је у основи књижевно дело и дело културе, да се стекну сви они прерогативи или предуслови, они токови који нас чине бићима културе, који мисле о вредностима које почивају у тој култури. Вук је умео да пронађе те вредности, да их „маркетиншки“ представи Европи на најбољи могући начин. Та велика основа коју смо имали треба да нам, у време прослављања двестагодишњице Рјечника, покаже да уз ту основу мора стално ићи нека врста надоградње, нека врста рада који би био вуковски, не у правцу канонизовања Вуковог дела, него у правцу канонизовања идеје да се за то дело треба борити и изборити“, поручио је др Сувајџић.
Гостовање проф. др Бошка Сувајџића организовали су: Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу, Амбасада Републике Србије у Црној Гори и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.
