У недељу двадесет другу по Педесетници, на празник Светих апостола Стахија, Амплија и Урвана, 13. новембра 2022. године, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, служена је света Литургија.

Началствовао је протојереј Миодраг Тодоровић уз саслужење протојереја Данила Зиројевића и Николе Маројевића, протођакона Јакова (Нинковића) и ђакона Константина (Дојића).

Литургију је појањем пратио хор светог новомученика Станка.

Ријечима пастирске поуке сабранима се обратио о. Миодраг Тодоровић, говорећи о прочитаном зачалу из светог Јеванђеља о сиромаху Лазару, који је лежао болестан испред куће богаташа, желећи да се насити  мрвама које су падале са његове трпезе.

„Овај богаташ је био задовољан и загледан у материју, у оно што је мање од човјека, што је бесловесно, тиме је унизио себе јер се слакомио на оно што је мае од њега. Чим је нешто мање од нас, а оно нама командује и управља онда и ми долазимо на његов ниво. Спуштамо се полако до бесловесности. Сиромах кога је гледао кроз призму посједовања овај богаташ, бијаше отворио своје ране тјелесне, душевне и духовне и све оно што бијаше грешно и греховно код њега, истицаше и он се ослобађање тога, а овај други, вођаше рачуна само о свом тијелу, о угодностима, налазећи смисао у нечему што је мање од њега, накупљаше гној  на своју душу, на своје срце, у свој ум и, док се Лазар чишћаше, богаташ бијаше све затрованији“, рекао је о. Миодраг.

Богаташ, додао је он, није видио ништа, јер су му душа и срце били заробљени наслагама гноја.

„Не виђаше ни своје призвање пред Богом, а камоли да види другог човјека. Зато се гнушаше од свега и свих који нијесу као он, јер очи његове бијаху потамњеле за небески вид, за другог човјека, за словесност. То је једно од оних првих искушења, кад је сатана кушао Христа да му се поклони да ће му дати сво богатство и ми се многи тако „упецамо“, али да драги Бог па се и вратимо, знамо да ћемо пред Господа зашивених џепова, нећемо понијети ни свилу, ни кадифу, злато и сребро, него да ћемо понијети срце и душу“, казао је свештеник Тодоровић, поучавајући да, иако знамо да је то бесцен благо за ботатство срца и душе радимо врло мало.

„Али, Онај Који има безгранично стрпљење чека нас, нада се и моли за нас, упућује сигнале да кренемо правим путем, путем узрастања према мјери висине Христове. У томе је смисао живота појединца и народа и уопште људске историје – хоћемо ли се борити да она божанствена искра, оно што је у нама словесно и свето распирујемо и да нас оно води кроз живот или ћемо то да занемаримо и потонемо у бесмисао бесловесне материје. Због тога се те двије крајности не разумију. Човјек који је загледан само у материју и богатство, њему онај који се бори и узраста душевно и духовно изгледа смијешан, неснађен, залутао у овај свијет“, навео је отац Миодраг.

Човјек, који се бори и који је духовно одрастао, моли се, по ријечима о. Миодрага, за овога, загледаног у богатство и материју, јер зна да то води према погибељи.

„Кад су дошли Богу на истину богаташ је понио оно што га је заробило, али види тамо да је Лазар у истини провео живот на земљи и тражи од гнојавог Лазара да га гнојавим прстом благослови, да га умочи у воду живу и да се од тога, макар, мало излијечи, напоји. То је оно што ми људи, овдје на земљи, треба да радимо, да од наших светитеља у којима пребива Христос, тражимо од њихове руке благослов и да нам они покажу, на њиховом животу да се учимо, јер су нам они показали да се тако улази у живот вјечни“.

„Добро је да тај смисао имамо у породици, да дјецу учимо томе, да тај смисао имамо у школи, у култури и, ево, дао је Бог, по својој милости и промислу, да су наши народни представници изгласали и одлучили да дан културе у Црној Гори буде дан Светог Ловћенског Тајновидца и цетињског пустињака, Митрополита Петра II, тај дан је 13. новембар, када се свети Митрополит родио. Имамо Светитеља који је слава нашег школства, Свети Сава, залуд га помјерамо, јер је он уткан у нашу просвету најдубље, и у наше животе, у све сфере, медицину, право, читаву лепезу живота. Свети Петар II Ловћенски Тајновидац је стожер културе. Да по том промислу Божјем научимо шта је култура, да од Светог Ловћенског Тајновидца научимо шта је култура, а не да нас уче људи са естраде и са лоших телевизијских емисија који нас уче антикултури и да нас убјеђују да је то култура“, рекао је отац Миодраг.