Седамнаест година од устоличења Патријарха Данила
Патријарх Данило је посебно подстакао друштвену активност Цркве, тако да Румунска православна црква под својом контролом има преко осам стотина институција хуманитарног карактера.
Патријарх Данило, шести првојерарх Румунске православне цркве, рођен је 22. јула 1951. у селу Добрешти у Тамишкој жупанији као треће дете Алексија и супруге Стеле Чиботеа. Између 1974. и 1976. године полагао је докторске испите на Православном богословском институту у Букурешту под менторством чувеног професора Димитрија Станилоја. Докторско усавршавање наставио је на Протестантском богословском факултету у Страсбуру и на Универзитету у Фрајбургу/Брајзгау у Немачкој. Докторску тезу је одбранио 15. јуна 1979. године на Универзитету у Страсбуру на тему Réflexion et vie chrétiennes aujourd’hui. Essai sur le rapport entre la théologie et la spiritualité. Тему је одбранио под руководством чувених француских професора Жерара Зигвалда и Андре Беноа.
Замонашио се 1987. године у манастиру Сихастрија у Њамецкој жупанији. Добио је име Данило од старца Клеопе Илије. За јерођакона је рукоположен 14. августа 1987. године, а за јеромонаха наредног дана. Године 1988. рукопроизведен је у протосинђела и постављен за Патријарховог саветника и директора Комисије за савремено богословље и екуменски дијалог. Исте године постаје доцент на Богословском институту у Букурешту.
За викарног Епископа лугојског у Темишварској епархији хиротонисан је 4. марта 1990. године. За Архиепископа Јашија изабран је 7. јуна 1990. године. За Патријарха румунског изабран је 12. септембра 2007. године. Устоличен је 30. септембра 2007. године у Патријаршијској саборној цркви у Букурешту.
Ступајући пре седамнаест година на трон предстојатеља Румунске патријаршије, Блажењејши г. Данило се суочио са бројним изазовима за Цркву: од зарастања рана задобијених током комунистичког режима, до технолошких промена, суочавања са новим идеологијама у настајању, преко пандемије корона вируса, војних сукоба… За време његове патријарашке службе канонизовано је преко четрдесет румунских светитеља. Такође, Патријарх Данило показује посебну бригу за Румуне у дијаспори, због чега је, на предлог Његовог блаженства, Свети синод 2009. године одлучио да се уведе дан посвећен румунским исељеницима. Патријарх је посебно подстакао друштвену активност Цркве, тако да Румунска православна црква под својом контролом има преко осам стотина институција хуманитарног карактера. Ипак, најпознатије достигнућа садашњег поглавара Румунске цркве јесте изградња Националне катедрале у Букурешту.
Извор: Румунска патријаршија
