Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, у Недјељу сиропусну, 6. марта 2022. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Пантелејмона, у Самограду.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.

На почетку Литургије, Владика је послушника Јована Станкина обукао у првине монашког живота.

Током светог богослужења новопросвећени Никола и Николина су примили крштење.

Архипастирском бесједом сабраном вјерном народу обратио се Преосвећени Епископ Методије, који је казао да су данас учествовали у једном сверадосном догађају, поред Литургије која је одслужена, и крштењу, јер, како је казао, тамо гдје има дјеце ту се наново обнављају и простори.

„Ово свето и древно мјесто се обнавља и крштењима, и молитвом и светом обитељи. која је поново на овом мјесту устројена. Ми данас, у овај недељни дан, дан праштања припремамо се за Велики Часни и Васкршњи пост који, ако Бог да, почиње сјутра. Прочитано је на Литургији, у светом Јеванђељу, о праштању и томе како треба да постимо. Ова недеља је недеља праштања, Христос нам у литургијској причи, коју смо чули, говори да нема поста без претходног праштања са ближњима сваком човјеку и са сваком твари на земаљском шару. Данас се опраштају, не само људи међу собом, него и птица са птицом у гори. Опростити је велики подухват људског духа, који човјек не може својом снагом и моћима учинити, опростити другоме, али истински, дубоко из срца опростити и не злопамтити можемо само благодаћу Духа Светог“, поучавао је Владика.

Ниједан човјек на овом свијету, додао је Његово Преосвештенство, то не може учинити само својом снагом и моћима.

„Само облагодаћени људи, који се моле и који се испуне благодаћу Духа Светог, њих Господ удостоји милошћу својом да дођу у стање кад могу свима опростити. Зато што само облагодаћени човјек је свјестан колико му Бог опрашта и колико је он дужан Богу. Оно колико ми Богу дугујемо, а тај дуг који накупљамо и обремењујемо своју душу, јесте бреме којим товаримо своја нејака плећа недоличним дјелима, мислима, сплеткама, мржњама, нечовјекољубљем, што смо урадили другоме, ближњем или себи, тиме смо обременили своју душу. Дуг који због тога имамо према Богу, обремењује нас и притиска“, појаснио је Преосвећени Епископ.

Истакао је да нам Господ све то опрашта милошћу својом, а за то тражи само једно од нас да и ми опростимо другима, као што Бог нама опрашта.

„У молитви коју нам је Бог оставио у Светом Писму, кад нас је учио преко својих ученика, које је учио како треба да се моле, између осталог, у молитви Оче наш је речено: И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим. Истински опростити може само онај ко је свјестан колико је дужан Богу, али је и свјестан тога да му је Бог опростио гријехе. Ми, кад осјетимо ту слободу, ослобођење, јер права слобода јесте слобода унутрашња, да нас Господ ослободи од наших гријеха, то је истинска и права слобода. Она је један велики, али и незгодан дар Божји који, ако није упарен са љубављу коју човјек треба да носи у свом срцу, та слобода постаје деструктивна према онима који су у окружењу тог човјека“.

„Ако не упаримо с љубављу слободу коју добијамо од Бога, ми ћемо, опет, изгубити, постати робови гријеха и онда Бог, Који нам све гријехе опрашта, у једном тренутку, ако види да смо немилосрдни и не опраштамо другоме, онда окренуће главу своју од нас, односно, ми на тај начин окрећемо Њему леђа и главу од Њега и остајемо у хладноћи, студени, тами, у, као што би рекли Свети Оци, пакленом стању. Остајемо у стању одсуства Божје близине“, рекао је Владика Методије.

То нам је, по његовим ријечима, главни услов да бисмо могли да принесемо нешто на уздарје Богу, кроз Часни пост, тиме што ћемо да постимо тијелом, али да постимо и мислима, да се од наших порока уздржавамо, да чинимо милост ближњима.

„То је оно на шта нас данашњи дан опомиње, на шта нас опомиње Свети Јован Пророк Крститељ и Претеча Господњи, велики испосник, онај који је позивао на покајање, мирење и праштање“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.

На крају Литугије, Владика је благословио славски колач и жито. Домаћин славе за следећу годину биће дјечак Милисав Фемић.