Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије освештао је, у суботу 26. марта 2016, у мјесту Пушоњски До поред Косанице, спомен-обиљежје погинулим борцима овог краја, пострадалим у Великом рату 1914-1918.
Преосвећени Епископ је по обављеном освећењу одслужио са свештенством парастос седморици храбрих јунака из братства Шубарић: Радошу, Милети, Урошу, Ђенисију, Благоју, Арсенију и Видаку, који су се за Крст часни и слободу нашег отачаства борили против аустроугарске окупационе силе, вјерујући у ослобођење и уједињење нашег народа.
"Нека ово знамење буде вјечити символ и знак страдања родољуба, јунака, војника из породице Шубарића, који су храбро устали, заједно са свим народом, да се супроставе тада моћној аустроугарској сили. Ови часни људи, чији спомен данас вршимо и крсно знамење за покој њихових душа освећујемо, посвједочили су да се наш народ никада није помирио са ропством, ни у временима када су окупаторске силе биле моћне, а ни онда када су одавде одлазиле“, казао је Владика у свом архипастирском слову, подсјећајући да је 1916. године, послије одлуке цетињског двора да се распушти црногорска војска, многима изгледало да је све пропало. Ипак,додао је Његово Преосвештенство, то није било већинско расположење, па су многиузели пушке и одметнулисе у шуму.
"Свако ко је представљао опасност био је заробљен или убијен на лицу мјеста, многи су умрли по затворима широм тадашње аустроугарске монархијеод Мостара до Болдогасона и осталих казамата. А ово су били они јунаци који су војевали против аустроугарскеокупационе силе до Мостара и Гласинца, прославили се у тим бојевима и вјеровали да ће доћи дан ослобођења и уједињења нашег народа. То је било опште расположење у Црној Гори и у Србији. Ми смо заједно војевали и заједно извојевали и ослобођење и уједињење, нажалост ови славни борци, мученици за Крст часни и слободу златну,то нијесу живи дочекали, али су заслужили да се њихова имена вјечито помињу“.
"Ово је лијеп примјер како потомци славних витезова његују сјећање и памћење на своје претке, јунаке наше отаџбине, а и наша отаџбина је дужна да њихова имена помиње, међутим, сада су нека времена заборава, сада није популарно да се помињу јунаци, бранитељи отаџбине, није популарно да се помињу окупатори који су газили нашу земљу и дошли смо дотле да окупаторе називамо цивилизаторима као да смо ми нека дивља племена, па су нас цивилизовали бомбама и осиромашеним уранијумом и суде нам због тога што смо бранили своју земљу“.
"Нека је слава овим јунацима, а ово честито племе Шубарића и ова честита кућа која је дала седам живота, положила седам глава јуначких у тим временима може да буде поносна на њих. Они су уписани у Књизи вјечног живота, њихова имена су заслужила вјечну славу“, поручио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
