На другу недјељу Васкршњег поста, када прослављамо Светог Григорија Паламу, 27. марта 2016, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, са свештенством и свештеномонаштвом, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

У литургијској проповиједи Владика јеговорио о Светом Григорију Палами, великом светитељу Цркве Христове коме је посвећена друга недјеља Васкршњег поста.

"На овај свети велики празник, драга браћо и сестре, прослављамо Светог Григорија Паламу, који је у 14. вијеку, у вријеме цара Душана, уз помоћ Светогораца, међу њима и Срба монаха светогорских, извојевао величанствену побједу над лажним учењима, над лажном духовношћу. Једна од тема била је и осјећање“, казао је Преосвећени Епископ.

Наиме, Варлаам Калабријски, схоластичар са запада, са којим је Григорије Палама дошао у богословски сукобдржао се, заједно са својим присталицама, рационализма у философији и богословљу, сматрајући да је познање Бога само мисаоно, док суштинско познање Бога није могуће спољашњим чулима.

"Западни духовници су говорили даје права духовност, чиста хришћанска,нека умна активност са што мање осјећања и радили су на томе да се осјећања потпуно потисну, да се само дјелује разумомшто за православне, источне хришћане није било прихватљиво, али многи нијесу знали то да искажу, да формулишу како треба. Свети Григорије је имао светогорско искуство православне духовности, а светогорци, који су се удаљили од овог свијета су реаговали најжешће, питали су се какав је то човјек без осјећања. Зар Господ Исус Христос није дошао да спасе и препороди цијелог човјека, да све његове дарове и таленте просвети, и ум, и разум, и срце, и вољу, и све његове способности, а свакако и осјећање човјечије. Оно није ништа лоше, може бити да је непросвећено, непросвјетљено, треба га просвијетлити и оплеменити, а човјек без осјећања, заправо, није прави човјек“.

"То хоће и садашњи свијет, да од човјека направи робота, машину, којом је лако управљати, на дугме или на миг. То хоће савремена, углавном, западна цивилизација“.

"Свети Григорије је бранио вјеру православну, бранио је дјело Господње које је Господ учинио у овом свијету, бранио хришћанско наслеђе духовности, бранио је, да кажемо, правог Бога и правог човјека. Његово учење се своди на то да је Господ Исус Христос као савршени Бог и савршени човјек дошао да спаси цијелог човјека, да све његове дарове просвети, да обнови заједницу између Бога и човјека, између човјека и човјека, да нас све сједини у своје вјечно Царство, а то је Царство свјетлости, радости, правог разумијевања, правог, племенитог осјећања и правог заједништва, гдје се вјечито прославља Пресвета и Животворна Тројица Отац и Син и Свети Дух“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.