Празник Рођења Пресвете Богородице, храмовна слава древне светиње манастирa Косијерево у Петровићима код Никшића, прослављен је литургијским сабрањем, којим је на дан празника, у петак 21. септембра, началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Свету Архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ Јоаникије са бројним свештенством Митрополије црногорско-приморске, Епархија захумско-херцеговачке и будимљанско-никшићке и уз учешће великог броја вјерног народа, који се сабрао у овој древној немањићкој светињи. Саслуживали су: протојереј-ставрофор Небојша Коловић, старјешина Саборне цркве у Билећи, протојереј Петар Крговић, парох граховски, јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман манастира Пива, јеромонах Арсеније Самарџић, игуман Косијерева, јереј Миливоје Јововић, парох жабљачки, свештеник Раденко Копривица, парох бањански, јеромонах Никон Кокотовић, сабрат манастира Стањевићи, јереј Остоја Кнежевић и ђакон др Никола Маројевић из архијерејског намјесништва никшићког.
Након богослужења, празнична литија вјерног народа опходила је манастирски храм, а потом се сабраном народу архипастирском бесједом обратио владика Јоаникије, поздрављајући свечаре и све који су дошли да празник Рођења Пресвете Богородице прославе у овој светој обитељи. Он је казао да је више разлога за радост, која се осјећа у овом данашњем слављу. Највећу радост представља молитвено сабрање вјерног народа у светој служби Божијој, којом нас је Бог, према ријечима Његовог Преосвештенства, удостојио да заједно прославимо дивни празник Рождества Пресвете Богородице, помолимо се Богу и прославимо име Пресвете и животворне Тројице, Оца и Сина и Светог Духа.
“Друга је радост, драга браћо и сестре, што са овог светог мјеста видимо духовну и народну обнову, обнову народног заједништва око ове светиње, а то је повезано једно са другим, јер праве обнове не може бити без духовне обнове, а духовна обнова прожима наше душе, наша срца, наше домове и породице, шири се и проноси љубав Божију, име Божије и славу Божију до сваког срца и сваке живе боголике душе. Живот и снагу свему томе даје наша света вјера православна. Све што имамо, са чим располажемо све је од Бога и овај наш живот, дах, дисање, ваздух, свијет у коме живимо, све је то дар Божији и зато, драга браћо и сестре, треба да научимо да благодаримо Богу на Његовим непрестаним доброчинствима. Управо ова света служба, света Литургија јесте највеће свенародно благодарење. Када се народ заједно са својим свештенством сабере на светој служби Божијој тада узносимо благодарност Богу за сва његова доброчинства, а када Богу благодаримо Он нас милује и још више благосиља, тада се умножавају добра Божија у нашим душама и у овом свијету“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.
Бог је спреман да вјерном народу подари изобилно сваку срећу и благослов али, треба, прије свега, да будемо у миру са ближњима својим, да се заједно и сложно Богу молимо, јер од молитве која се у раздору и међусобној пакости узноси, нема користи. Таква молитва, нагласио је Преосвећени владика Г. Јоаникије, Богу је мрска и одбациће је, а молитву коју приносимо са међусобном љубављу, добром жељом и мишљу према ближњима, Бог прима као миомирисни тамјан, благосиља нас и своју благодат излива на нас.
“Данас празнујемо дивни празник Рођење Пресвете Богородице од које поче обновљење овог свијета, јер она постаде мајком Господа Исуса Христа и роди Богомладенца Спаситеља нашег у Коме је наше обновљење, наш живот, наша радост, наша вјечност и нови живот. Али, све почиње са дивним рођењем Пресвете Богородице која се роди од престарјелих родитеља Јоакима и Ане. Свети Божији људи су тумачили зашто је Бог то тако устројио да прво буду дани ишчекивања, па дани туге и жалости због дугогодишње бездјетности, па онда дани радости и то у вријеме када се више не очекује рађање, него се полако приближава крај животу“.
“И, кажу Свети Божији људи, учитељи Цркве, Бог је тако устројавао рођење Пресвете Богородице да се види надмоћ Божије воље, силе и милости Божије, Божијег човјекољубља над оним што је природно, јер, иако рођење Пресвете Богородице би на природан начин од светих, честитих и богобојажљивих родитеља Јоакима и Ане, ипак је дејствовала натприродна сила Божија и милост Божија да би свима било јасно да Бог преко рођења Пресвете Богородице устројава наше спасење. Њено рођење, чудесно и преблагословено, само је символ и знак новог рођења, оног рођења у коме је обновљење наше природе, рођења Богомладенца Христа од Духа Светог и Пресвете Дјеве зачетог Који је дошао у овај свијет да обнови нашу природу, да нас спасе, освети, просвети, обожи и уведе у своје вјечно Царство“, бесједио је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, позивајући сабрани народ да чува и обнавља манастир Косијерево, али и друге наше светиње. Народна и духовна обнова, према Владикиним ријечима, лијепо тече, па нас испуњава осјећај радости када видимо да манастир Косијерево, древно духовно огњиште, није ништа изгубило од оне своје топлине и духовне моћи.
“Нека буде срећна слава, Пресвета Богородица, својим небеским заступништвом и својим топлим мајчинским молитвама, да буде са свима вама, са вашим породицама, са нашим драгим домаћинима братством Бјелице, којима се од срца захваљујемо, господину Браниславу Бјелици и осталим Бјелицама који су помогли и наставили традицију домаћина на овом светом слављу – слави манастира Косијерева. Нека их зато све заједно Бог благослови и обдари добрим здрављем, сваким напретком, срећом и Божијим благословом, јер чине велику љубав према својој Цркви, према овој светињи и према свима нама“, поручио је на крају свог обраћања Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Освештан је и пререзан славски колач. У име домаћина овогодишње славе Бранислав-Бањо Бјелица је дио крсног колача предао Рајку Шекарићу из Бањана, који ће са својим братственицима бити домаћин славе идуће године.
Потом је у манастирској порти одржан традиционални црквено-народни сабор. У име братства Бјелица сабране је поздравио братственик Мирко, истичући да овако бројан празнични окуп на слави манастира Косијерево увјерава да је вјерни народ задојен Христовом љубављу, а братство Бјелице усмјерено ка миру и слози у племену и држави у којој живе, али и у читавој славној старој Херцеговини и српству уопште.
“Данас, као и остали, иза бројних бурних догађаја и искушења у протеклих седамдесетак година, и мисаоно, а то значи и срцем и душом, окренути смо Господу Који ће нам, молимо Му се, добром узвратити. Милост Божија надокнађиваће нам све пропуштено и помагати да многе жртве из нашег братства добију заслужени небески мир и покој, а потомство здравље и спокој. У протеклом вијеку изгубили смо бројне драге, или у заносу идеологије која је заводила људе или у реалнијем сагледавању прилика, боље рећи неприлика, и јаснијем поимању будућности. То је више утицало да смо крвави данак обилато платили сваког рата. Да буде јасније, поменимо једино посљедњи, а Бог нека да да буде заиста посљедњи, за спас свог народа у Босни и Херцеговини. Само са Романије из нашег села, што од поаветалих иновјерника, што од НАТО разбојника страдало је 19 младих момака, а да не помињемо губитке у другим крајевима. Нека Господ преко овог светилишта обасја душе свих наших почивших и живих, а мирис тамјана и молитва ојачају добротољубље и богољубље у нама“, нагласио је Бјелица.
Свечану госпојинску бесједу казивао је књижевник Коста Радовић, велики познавалац и хроничар историјских и друштвених збивања у старохерцеговачком, односно пивском крају.
“Огромна је духовност нашег народа, огромна духовност Бањана, Пивљана, свих наших племена, јер је та духовност ницала из љубави према Христу, народу и својој земљи. Ја, међутим, критички посматрам и неке наше домаће богохулности на примјер потапање древних црквишта, гробова приликом изградње брана на Требишњици и Пиви, управо зато што вреднујем, без обзира на формалне границе, један цивилизацијски круг нашег народа у ком, рекао бих, библијску улогу имају сеобе манастира Косијерева и Пиве“.
“У Пиви је под мртвом језерском водом остало око 3 хиљаде гробова из периода средњовјековне српске жупе. Не можемо се одбранити од непријатеља са неба и земље, ако правимо гријех према гробовима свих наших претходних генерација. И потоп је гријех. Постоји у Русији једна област гдје је, такође, прављена велика брана и акумулација. На обали тог језера окупљају се Руси из свих крајева Русије и праве огромну свечаност на тај начин што одају почаст онима који су под водом, како људима, гробовима, тако и предјелима, природи која је потопљена. Мислим да је то један добар примјер, на то нас треба да опомене наша себичност, јер ми данас кад славимо ону Дјевојчицу која је уведена у јерусалимски храм, Мајку живота и милости, мајку Исуса Христа, свевасионску, кад славимо такву васионску појаву, такав рођендан Малу Госпојину, ми се данас, у ствари, завјетујемо њој, својим прецима, својој Цркви, свом српском језику, завјетујемо се истовремено и гробовима који су потопљени да их нећемо заборавити“.
“Предлажем зато да заједно са нашом Црквом оснујемо заједничко друштво које ће побожно радити на откривању и преношењу гробова, односно костију када опадне водостај вјештачких језера Пиве, Требишњице, билећких, никшићких језера. Вјерујем да би то била не само вјерска и људска, него и наша цивилизацијска обавеза како нам нико не би могао рећи да смо варвари према својим покојницима“, нагласио је Радовић.
Гости црквено-народног сабора били су чланови Удружења Бањана и Вучедолаца из Врбаса и Косовске Митровице. У програму су наступила културно-умјетничка друштва “Пива“ из Плужина и “Зора Херцеговине“ из Билеће, рецитаторско-пјевачка група, такође из Билеће, гуслари Ђорђије Копривица и Властимир Бараћ, вокални солиста Вукман Белојевић и други.
