Празник Преподобног Исаије од Оногошта који се у острошкој светињи подвизавао прије Светог Василија, торжествено је прослављен у Четврту недјељу по Васкрсењу – Недјељу раслабљеног,  11. маја 2025. љета Господњег, дан уочи празника Светог Василија.

Светом Литургијом у параклису посвећеном Преподобном Исаији у Горњем Острогу началстововао је протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, свештеник у пензији, а саслуживали су му острошки игуман архимандрит Сергије, протојереј Јордан Марков из Епархије будимљанско-никшићке, јереји: Славко Обрадовић из Ваљевске епархије и Иван Црногорчевић подгорички парох и јеромонах Роман, острошки сабрат.

Богоугодним појањем одговарали су чланови Београдског мушког хора из Београда.

У литургијском сабрању молитвено је учествовало бројно свештенство и монаштво и на хиљаде вјерника већ увелико пристижу у острошку светињу на поклоњење Светом Василију Острошком.

Сабранима је прије причешћивања вјерних бесједио о. Роман. Он је казао да је Преподобни Исаија био претеча Светог Василија Острошког који се подвизавао у острошкој греди и острошкој пустињи.

– Угледајући се на Господа Исуса Христа, који се 40 дана подвизавао у пустињи изнад Јерихона, тако је и Свети Исаија дошао у греду острошку и подвизавао се сигурно и 40 година и више изнад града Никшића, свога роднога града, из кога је потекао од породице Рончевића, староникшићана, који је освјетлао образ својој породици и цијелом Никшићу и читавоме овоме крају. И послије упокојења његовога, биле су његове мошти нетрулежне, цјелебне. И као што смо данас и чули у Светом Јеванђељу, читајући о овом раслабљеном, који је 38 година боловао, а Христос у својој 33. години долази уводећи њега и преко њега све нас обољеле гријехом и смрћу и ђаволом, уводи нас у Нови завјет, исцељује га у бањи Витезди гдје једном годишње долазаше Анђео и измућиваше воду и кад се узмути та вода, немаше човјека ко да спусти у ту воду да се исцијели. А ево Бога човјека, ево Христа Господа нашег, који га не спушти у воду, који му само каже, устани и ходи, и тако, како Господ каже, устани и ходи, сви они који су Њега примили у себе, и Свети Василије, и Свети Исаија имају овлашћење од Господа Христа да и нама кажу обољелима, и грешнима, и смртнима, устани и ходи – рекао је о. Роман.

Он је подсјетио да се посебно послије упокојења Светог Исаије чуло за тог дивног острошког путињака и Божијег угодника, као и да је његове мошти на Планиници одакле се виде Пјешивци и Бјелопавлићи с једне и Никшић с друге стране, спалио босански паша током повратка са изгубљене битке на Скадру 1603. године.

– Свети Исаија од онога шта је сажео у Себи, у својој личности, толико љубави према Христу, толико жртве, толико подвига. Замислите у оно вријеме овдје бити, па и сад је тешко доћи до Острога, па видите и сами, пјешачили сте 40 километара од Подгорице и из других крајева, много даље сте пјешачили поједини, па видите како је кад 10 дана пјешачимо, па нам се ожуље ноге, па нам све некако је тако пуно тешко, охромимо, будемо сами себи тешки, почнемо да ропћемо, почнемо да негодујемо, да се жалимо… А замислите читав живот провести у овој пустињи, без воде, без хране, у хладноћи, у оскудици… Е све су то и Свети Исаија и Свети Василије, и многи свети острошки чија ми имена не знамо, Бог зна, поднијели не само ради себе, него и нас ради, браће и сестре – бесједио је о. Роман.

Бројни сабрани вјерници причестили су се Христовим Светим Тајнама, а на крају богослужења саслужитељи су благосиљали и пререзали славски колач који су поводом славе параклиса посвећеног Преподоном Исаији припремила острошка братија.

У непрекидној колони поклоници током цијелог дана приступају Цркви Ваведења Пресвете Богородице која чува мошти Острошког Чудотворца.

Извор: Митрополија црногорско-приморска