На празник Светог апостола Андроника и Свете Јуније, у понедјељак 30. маја 2016, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Мајсторовина.

Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке. Литургији су присуствовали вјерници овог краја од којих је један број приступио Светом причешћу.

Јеромонаху Андронику Ракочевићу, настојатељу ове светиње је данас имендан, па је тим поводом пререзан славски колач, а у славу Светог апостола Андроника чије име носи.

Архипастирском бесједом обратио се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, говорећи о Светом Андронику, који је као први апостол у крајевима Паноније проповиједао ријеч Божју, па се претпоставља да је и до ових крајева стизао.

"Данас прослављамо Светог апостола Андроника и Свету Јунију, сараднике Светог апостола Павла, а Свети апостол Андроник убраја се у Седамдесеторицу малих апостола. Дванаесторица је великих и Седамдесет малих апостола, тако се то категорише, али апостол Андроник је познат по томе што је први Апостол који је проповиједао на подручју Паноније, у сјеверним старанама, па се претпоставља да је долазио и до ових гора, јер је то био тај терен на ком је проповиједао."

"Дакле, проповијед Јеванђеља Христовог рано се проширила овим просторима, а ми, обично, све везујемо за Немањиће, што није случајно зато што су Немањићи овдје оставили највише трага. Али, исто тако, не бисмо смјели да заборавимо, нити да превидимо ту чињеницу да су вјекови прије Немањића овдје били прожети вјером православном, не баш на сваком мјесту, било је и незнабоштва. А да је било хришћанства и прије Немањића свједоче светиње у долини Лима, јер јеЛимска долина била веома значајна и прије Немањића, а, нарочито, у вријеме Немањића“, казао је Његово Преосвештенство.

Владика је додао да о томе свједоче бројне светиње које су настале прије Немањића, као што су црква Светих апостола Петра и Павла, црква Светог Јована Крститеља у Затону, па и манастир Мајсторовина за који се, на основу ископаних камених украса,са сигурношћу,тврди да је настао прије Немањића, а обновљен је у вријеме цара Душана и првог Патријарха српског Јоаникија.

"Захваљујући том великом предању обнови се ова светиња у ово наше вријеме. Увијек морамо поменути огромни труд који је у обнову ове светиње уложио покојни о. архимандритЈоаникије, игуман ове свете обитељи, коме ће ускоро бити година дана од упокојења, а он никад није заборављао да помене ипомоћ народа у обнови овог Манастира“, рекао је Епископ Јоаникије.

Он је, честитајући имендан о. Андронику, пожелио да му Бог даје снаге, силе, крепости духовне да носи терет обнове ове светиње, којој предстоји живописање, да буде добар старјешина манастира, гостоприман, трудољубив, молитвен и, изнад свега, да увијек зна да се каје и смирава што је најважније за монаха.