У недјељу 29. маја 2016, на дан Преп. Теодора, свештеномученика Теодора Вршачког и мученика Вукашина, у четврту недјељу послије Васкрса – недјељу Самарјанке, Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије присуствовао је Светој литургији у цркви Свете Петке у Расову код Бијелог Поља. Након службе је одржан свенародни сабор.

У слову поуке преосвећени епископ Јоаникије је казао да сви добро знамо да човјек не може да живи без воде а то најбоље знају они који живе у безводним мјестима, као што је била жена Самарјанка из данашњег јеванђеља.

"То је био један полупустињски крај са извором који је био познат од старина, поред којег се Господ Исус Христос срео са том женом."

"Он Јеврејин био је обавезан према јеврејском обичају да не разговара са Самарјанима а нарочито са неком женом Самарјанком и то ко зна која је то жена. Она је дошла да узме воду са извора, и ту почиње разговор. Од ње Господ Исус Христос, који се представио као жедан путник тражи воде да пије. Али она се чуди како се њој обраћа један Јеврејин јер зна да је Јеврејима забрањено да разговарају са Самарјанима а нарочито строгом Јеврејину, што је заиста и био, да разговара са женом. Самарјани су сродни са Јеврејима, они су прихватали закон Мојсијев али нису прихватали остале пророчке књиге Светога писма и они су се измијешали са другим народима, па је нешто помало било од јеврејских обичаја а повише од незнабожачких обичаја. А они који су сродни па се међусобно удаље створе још већу провалију и мржњу међу собом него да немају ништа заједничко."

"И Господ Исус Христос прелази преко свега тога и он се пред њом појављује као обични путник којем треба помоћ и који нема ведра да захвати воде са извора Јаковљевог, који је предубок. И он од ње нешто тражи. Ми знамо да у цијелом свијету свакако то дати човјеку жедноме путнику чашу воде да је то обичај који важи свуда, важио је тада важи и данас. И у јеванђељу се каже да онај који напоји путника чашом студене воде, да му неће пропасти плата пред Богом. То нарочито знају они који оду да виде како се живи у пустињском крају гдје нема воде, а ако је има то је рај. А ми који имамо свега тога и воде и хладовине ми то не знамо да цијенимо како ваља, а они знају."

"Међутим, није о томе ријеч овдје, то је само повод. Овјде заправо овај сусрет и разговор почиње да открије човјек духовну жеђ. Ми знамо шта је тјелесна жеђ, и да човјек који се лиши воде настају велики проблем и смрт, јер без воде нема живота. И то треба нешто човјеку да значи и да се поучи. Постоји духовна жеђ које човјек често није ни свјестан. Јесте свако од нас духовно жедан, али је питање колико је човјек свјестан да му треба духовно пиће, што је велики проблем самог човјека. И ова жена која понешто зна из Светога писма, више из незнабожачких обичаја и која се толико удаљила од закона и праве истинске вјере и ево Исус Христос је у њеној души открио дубоку вјеру и дубоку духовну жеђ кроз само неколико размијењених реченица."

"Господ се срео са светим апостолима и било је довољно да већини њих каже "хајде за мном“ и да су они одмах у њему препознли учитеља и да је он тај који може духовно да напоји њихове душе. А он је са овом женом потрошио више разговора и није случајно да Свети Јован Богослов који је одмах кренуо биљежи овај дијалог који је можда понајдужи дијалог записан у светим Јеванђељима“, бесједио је Владика Јоаникије.

Након службе Божије одржан је свенародни сабор. Владика је уручио захвалнице свим приложницима овог светог храма.