Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Воздвижења часног Крста, у четвртак 27. септембра, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Архангела Михаила у Андријевици.
Преосвећеном Владици Јоаникију у светој служби Божијој, коју је на Крстовдан, велики празник наше Свете Цркве Православне служио у Андријевици, саслуживали су свештенослужитељи Епархије будимљанско-никшићке: протојереј-ставрофор Боро Врховац, парох андријевички, протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански, јереји Ненад Бубања и Жељан Савић, те јерођакон Агапит Драгојевић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
Вјерном народу, који је у великом броју присуствовао празничном богослужењу, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, говорећи о Часном и животворном Крсту Господњем, чија снага и сила се прославља кроз неколико великих црквених празника током године. Ипак, сила Крста, према Владикиним ријечима, највише се пројављује на Велики Петак, дан када је Господ Исус Христос ради нас и нашег спасења, примивши све људске гријехе као своју кривицу, био разапет као злочинац.
“Син Божији, Господ и спаситељ наш Исус Христос је изливањем Своје животворне крви на крсту, на Велики Петак, искупио и њоме обновио нашу људску природу, њоме спрао наше људске гријехе, очистио и просвијетлио нашу оптерећену савјест, привео нас нашем Оцу Небеском. Сила Крста Христовог води нас ка слави васкрсења. Страдање Христово ми не гледамо одвојено од Његовог васкрсења, јер како бисмо другачије могли схватити смисао страдања Христовог. Да није било васкрсења, да није било побједе над смрћу, да није било славе васкрсења Христовог не би се у пуноћи могла пројавити ни слава Крста“.
“Неограничену и свевремену славу Крста Христовог показују и други празници које празнујемо у току године, а посвећени су Часном Крсту. Првих дана Госпођинског поста слави се Крстовдан, уочи Богојављења такође, а овај данашњи празник сабира све остале празнике. Воздвижење Часног и животворног Крста Господњег је главни празник у току године који је посвећен Крсту, а установљен је у спомен налажења Крста Христовог почетком четвртог вијека у светом граду Јерусалиму“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.
Он је подсјетио да је Света царица Јелена, мајка Светог цара Константина била удостојена од Господа да нађе Крст Христов. Прије тог славног и светог догађаја Крст Христов привукао је цара Константина, који је припадао реду оних незнабожачких римских царева, гонитеља Цркве и хришћана. Међутим, када је цар Константин кретао да се обрачуна са једним својим противником, узурпатором царске власти, јавио му се Крст Господњи са неба на коме је писало “Овим побјеђуј!“
“Крст је означавао страдање и срамоту код незнабожачког народа, па се цар Константин чудио том чудесном виђењу, али, подејствовао је Дух Свети у срцу његовом, те је схватио да га сила Крста Христовог просвећује и укрепљује. У срце и душу његову Господ је својим Крстом улио снагу и силу свете вјере православне, те се цар Константин јавио, не само као побједитељ свог супарника безбожног, него и као први хришћански цар који је дао слободу Цркви. Он је донио онај чувени Милански едикт, којим је запечатио слободу Цркве, а чији велики јубилеј ћемо прославити сљедеће године. Није он наредио да хришћанство буде једина религија у тадашњој римској империји, него је дозволио да се хришћани могу слободно окупљати и слободно исповиједати своју вјеру. Због овога, као и због других његових великих дјела Свети цар Константин је прозван Тринаестим апостолом“.
“Саградио је велике цркве у Константинопољу, Риму и другим мјестима, дао подршку својој мајци Светој царици Јелени која је нашла гроб Христов у Јерусалиму, нашла свечасни и животворни Крст Господњи. Тада је Патријарх јерусалимски са свештенством, да би сав народ могао да види крсно знамење на коме је Христос разапет, високо уздизао крст и закрстио све четири стране свијета, док је присутни народ више пута пјевао “Господе помилуј“, “Господе, спаси и помилуј“. На вечерњим и јутарњим службама које служимо на овај свети празник, приликом изношења Часног крста, уколико је то могуће обавити, односно гдје има више свештенства, такође, уздижемо крст Христов, закрштајући четири стране свијета, док народ по више пута пјева “Господе помилуј“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Владика је казао да се у цркви Светог Архангела Михаила у Андријевици налази крст на којем се пројавила слава, сила и милост Крста Христовог. Прије неколико година од почетка Великог и Часног Васкршњег поста па до празника Вазнесења Христовог, ово свето крсно знамење, донесено, иначе, из Јерусалима, истакало је чудесно, миомирисно свето миро.
“А када Господ даје да свете мошти, свете иконе, Крст Христов и нека друга реликвија или светиња, истаче свето миро, онда је то знак нарочитог присуства Духа Светог и нарочите милости, које Господ показује према свом народу и, ево, заиста, на наше очи, то је могао видјети ко се год затекао у овом светоме храму, како се овај свети крст, који је освећен на гробу Христовом, орошава светим миром. Међутим, драга браћо и сестре, ми не тражимо чуда, нити јуримо за чудесима, јер је само чудо Божије то што овај свијет постоји, што смо дошли на овај свијет и што имамо свету вјеру православну, а она је извор чудеса“.
“Највеће чудо збива се у људској души невидљиво, када човјек добија пуноћу вјере православне, а то не може без дејства и без благодати Духа Светог, нити може човјек вјеровати, ни чинити добра дјела, ни схватити суштину и славу наше вјере православне, без обзира какав ум био, ако на људску душу не подејствује Дух Свети и вјечна мудрост Божија. Ако не просвијетли наша срца и наше мисли, не можемо схватити дјела Божија. Господ нам је дао велике дарове те имамо свету вјеру православну, знамењујемо се знаком Часног и животворног Крста, исповиједамо тиме велику љубав Божију која се пројавила у овоме свијету, исповиједамо дјело Божије и, на тај начин, свједочимо Јеванђеље Христово које је присутно у нашем животу“, поручио је на крају своје надахнуте бесједе Његово Преосвештенство владика Г. Јоаникије.
