Данило Миљанић рођен је 1920. године у Бањанима. Подофицирску школу завршио је у Билећи, учесник је Народноослободилачког рата током којег је био одликован медаљом за храброст. Дипломирао је у Загребу на Високој привредној школи и објавио неколико стручних радова из области економије. Радио је у Електропривреди Црне Горе, у Комбинату алуминијума на одговорним пословима. Временом је постао хроничар свог братства и краја, па је са тим у вези, објавио и неколико књига. Прошле године објавио је књигу “Мојих сто година”, прославио 70 година брака са супругом Стојанком, а од своје партије добио је плакету “Најстарији комуниста у Црној Гори”.
“И ја бих ишао на литије. И био са народом, са омладином и физичким присуством дао подршку одбрани светиња, да сам у могућности”, каже стогодишњи Данило Миљанић из Никшића, најстарији комуниста у Црној Гори. “И даље сам комуниста. Још увијек редовно плаћам и чланарину својој партији али се посјете црквама и свог православног имена никада нисам одрекао. Сем тога, посјећивао сам и џамије и катедрале. Уважавам све вјере.” Он каже да се за вријеме комунизма у многим сегментима живота живјело боље и безбједније, али је, како каже, било и грешака. “Било је негативног односа одређених комуниста према Цркви али лично нисам био за то, нити дио тога. Црква и традиција треба да се поштују”, каже Данило.
О актуелној ситуацији која је резултат усвајања спорног закона, он сматра да није добра, а за намјере власти у односу на СПЦ и црквену имовину, каже да то није начин на који се ствари могу ваљано регулисати. “Прво, то су старе цркве и манастири, не могу их присвајати они који их нису ни подизали. Рецимо, манастир Морача саграђен је 1252. године. Немањићи тај манастир нису отели него подигли и саградили. А друго, сви смо у ове цркве и манастире улазили. Многи су се у овој Цркви и крстили, а сада измишљају другу цркву. Црква је једна за све”, констатује он.
Подршка племенику из Бањана – владици Јоаникију
Поводом притварања владике Јоаникија и осталих свештеника, Данило каже да је то недопустиво и да пружа пуну подршку свом племенику из Бањана. Он и његов рођени брат Војислав Миљанић, доктор историјских наука, разговарали су једном приликом са владиком Јоаникијем. “Испричао сам му тада, да сам иницирао обнављање једне црквице у мом селу -Мужевицама, коју су подигли преци Петровића Његоша. Разговарали смо и о историји Бањана и читавог подручја. Он је један веома фин човјек”.
Данило сматра да је са владиком било довољно разговарати а не хапсити га. Посебно га је, како каже, непријатно изненадило то што је тужилац, који му је одредио притвор, поријеклом из Рудина. “Бањани и Рудине се никада нису раздвајали. Иако постоји граница, доживљавали су се и држали као једно племе. У част тога имамо и заједничко удружење “Бањана и Рудина – Владика Сава Косановић”. То удружење издаје љетопис Бањана и Рудина који излази једном годишње”, подсјећа он, а поменутом љетопису даје писани допринос сваке године. “Јоаникије је заслужио достојанственији однос у сваком случају. Његово хапшење је срамно и недопустиво. Пружам пуну подршку честитом владици”, категоричан је стогодишњи Миљанић.
Свему реченоме подршком се придружила и бака Стојанка, Данилова супруга са којом је 70 година у браку и са којом има троје дјеце, те велики број унучади, међу којима је и приређивач овог текста, као и праунучади. “Обоје подржавамо владику Јоаникија. Од малена сам васпитавана да се Црква поштује. И лично дијелим вриједности које Црква баштини, посебно помоћ немоћнима и подршка сиромашнима”, каже Стојанка, која је редован донатор цркви у свом крају Штедиму. То не сматра неким посебно великим дјелом, већ саставним дијелом свог васпитања. “Никада против Цркве. Туђе се поштује, а од свога Сунце грије. Тако су моји учили мене и то сам ја пренијела на своју дјецу”, закључује она.
А да вриједности о којима говоре ово двоје свједока времена, трају и живе кроз генерације, сликовито описује и чињеница, да њихов трогодишњи праунук, када год види литије, излази на балкон и одушевљено пјева: “Не дамо светиње!”
