Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, у четвртак 9. јуна 2016, у цркви посвећеној овом празнику на Граховцу, Свету Архијерејску Литургију са поменом учесницима битке на Граховцу и жртвама братоубилачког рата.
Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске.
Молитвеном сабрању присуствовали су вјерници граховског краја којима се, након читања светог Јеванђеља, ријечима поуке обратио протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије.
О. Гојко је казао да је догађај Вазнесења Господњег последње дјело Господа нашег Исуса Христа на земљи, јер Он одлази Оцу, сједа Му с десне стране, а Дух Свети силази и прави од свих нас,који смо се крстили у Христово васкрсење, чланове Цркве Христове.
"Кад се вазнио на Небо и послао Духа Светог, кад више није остао међу нама као један од људи, шта се десило? Сви ми који вјерујемо да је Он васкрсао и који смо се крстили у то васкрсење, чудно звучи можда је и тешко разумљиво, али то је основна истина наше вјере, постали смо тијело Христово, постали смо Црква. Дух Свети, сишавши с Неба на апостоле који су, тек, гледали Христа Који одлази на Небо и у тој вјери чекали утјеху, Он је сабрао као прсте на руци који стоје одвојени, сабрао их у једно тијело и сви смо постали честице тог једног светог тијела, које је и земаљско и небеско, а то је тијело Христово."
"Није Христос Господ наш престао да постоји него нас је све примио у Себе, сви смо постали Црква, сви смо постали тијело Христово. Зато овај дан зовемо Спасовдан, јер се овим догађајем завршило оно због чега је Христос дошао кад се родио у Витлејему."
"Остали смо послије тога једнако смртни и грешни људи и такви ћемо бити до краја свијета и вијека, али баш због грешних је и дошао Господ и због грешних људи је Дух Свети сишао, да нас прихвати као што родитељ дијете које је тек проходало прихвата у своје наручје. Тако Господ нас прихвата. Ако вјерујемо, ако се у Њега уздамо, ако се на Његове груди наслањамо и ако Његову светињу примамо у себе, поред тога што смо смртни и грешни, ми смо спасени, даће Бог“, поручио је свештеник Гојко Перовић.
Вјерном народу се, након освећења славског колача и жита, обратио Преосвећени Епископ Јоаникије. Владика је казао да ово свето мјесто, на коме се налази црква Светог Спаса, подигнута у част велике битке, која се одиграла на Граховцу 1858, заслужује велики молитвени сабор, заслужују јунаци који су бранили Граховац и Грахово, гинући за Крст часни и слободу златну.
"Увјерен сам да су сви они који су данас дошли овдје, овој светињи дошли са чистим срцем да прославимо дивни, величанствени празник Вазнесења Христовог на Небо, Његовог узласка на Небо и сједења са десне стране Бога и Оца у слави. Он нас је Својим вазнесењем узнио и пропутио нам пут да и ми заузмемо мјесто у Његовом Царству и постанемо причасници славе Божје."
"Такву вјеру су имали они који су бранили Граховац и Грахово, који су гинули за Крст часни и слободу златну, у вријеме владике Рада и кнеза Данила Петровића, нарочито у чувеној Граховској бици. Граховац је постао славан због великог јунаштва које су показали наши преци под командом Мирка Петровића. Овдје су се заједно сабрали Црногорци и Херцеговци, нијесу се тада дијелили и питали ко је Србин, ко је Црногорац. Тада тих наметнутих подјела није било. Сви су били Срби, само што су једни били из Црне Горе, други из Херцеговине."
"Сви су били браћа и војевали за своје отачаство, за ослобођење наше отаџбине. И зато што је међу њима било такво једномислије, таква братска љубав, таква слога Господ је укријепио њихове мишице и улио храброст у њихова срца, те су овдје јуначки гинули и крв проливали и тако надмоћног непријатеља славно побиједили. Говори се да је битка била на Спасовдан или око Спасовдана 1858. Зато је ова црква подигнута у славу Вазнесења Христовог и за спомен тог чудесног догађаја, велике и славне побједе на Граховцу“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Владика је нагласио да Грахово и Граховац јесу света мјеста, обагрена јуначком крвљу, изливеном за ослобођење наше отаџбине, али, нажалост, у несрећном 20. вијеку Грахово је заливено и крвљунаших сродника, комшија, браће, рођака, који су изгинули од братске руке.
"Повадили смо њихове кости, колико смо могли наћи, али је још много кости остало у Граховском Пољу. Тамо су, у оно вријеме које смо звали временом благостања, напретка, просперитета, подигнуте зграде над хумкама побијене браће. То је страшна слика и прилика. Једини лијек томе је покајање, да се покајемо од злих дјела. Остале су страшне последице на бићу нашег народа од тих траума и томе нема лијека докле се не вратимо својој вјери, јер је вјера извор љубави, извор исцјељења, извор сваког добра, извор новог живота."
"Наша је дужност да помињемо све, оне јунаке који суовдје извојевали славну побједу и изгинули за Крст часни и слободу златну, али нам је, исто тако, дужност да не заборавимо и да помињемо оне који су побијени од братске руке. То нам је дужност и пред Богом и пред људима. Бјежали смо од те дужности, јер су њихова имена била забрањена, било је забрањено говорити ко их је побио, осим што су се поједини крвници поносили тиме што су пролили братску крв. Била им је забрањена сахрана, него су затрпани како не приличи човјеку и хришћанину“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Владика је, овом приликом, Медаљом Светог великомученика Георгија II степена одликовао г.-дина Радомира Булајића из Херцег Новог, који је дао велики допринос у обнављању спомена на изгинуле од братске руке у Грахову.
