У контексту обиљежавања Дана словенске писмености у Москви, Милутин Мићовић је учествовао на више догађаја посвећених ћирило-методијевском празницима. На Институту словенске културе, одржао је предавање на тему „Кратки пресјек српске историје и културе“, повезујући најважније епохе, културне историје Срба и личности које су их обиљежиле. Не остајући само у простору српске културе, Мићовић је, кроз изразите примјере показао међуодносе руске и српске духовне културе, који почињу у петнаестом вијеку. У овом предавању, Мићовић је нарочито посветио пажњу подршци царске Русије малој Црној Гори, која је, управо захваљујући тој подршци током осамнаестог и деветнаестог вијека, постала самостална српска држава.

У организацији Института славјановеденија Руске академије наука, одржан је међународни симпозијум с темом: „Словенске културе у контексту европске цивилизације“ који је окупио угледне ствараоце. Као предсједник Књижевног друштва „Његош“ Мићовић је по позиву учествовао на овом скупу, с темом „Црна Гора – историја и савременост“. На овом симпозијуму узели су учешћа угледни књижевни историчари, филолози, религијски мислиоци и ствараоци, међу којима су били, Михаил Громов, шеф катедре славјановеденија, Алла Кириловна, шеф катедре словенске умјетности, Јелена Узењова, шеф катедре словенских језика, Јелена Гускова, директор центра за изучавање савременог Балкана, Наталија Даниловна, професор са Института свјетске књижевности која се бави изучавањем Његоша. На симпозијуму су се чули реферати, који су, сваки из свог угла, освјетљавали неки важан моменат или епоху из простора словенских култура –од Чешке, Пољске, Русије, Бугарске, до Србије и Црне Горе. Тематски контекст је подразумијевао и актуелне проблеме у словенској и европској цивилизацији.

Уз кратки пресјек историјског и културног наслеђа, Милутин Мићовић јеу свом излагању највише посветио пажње савременој Црној Гори, и њеним унутрашњим противрјечностима. „Црна Гора је настала у простору православно-византијске културе, и уз двовјековну подршку царске Русије. Ова мала словенска земља, сачувала је српско културно наслеђе, косовски мит, народни еп, из чега је духовно израстао владика и пјесник Петар Петровић Његош, чије је пјесничко дјело духовна вертикала и Црне Горе и цијелог српског народа. Савремена Црна Гора, данас, свим силама актуелне власти, упрегнувши и културне институције, ради на стварању непоузданог и, у историји неутемељеног идентитета, одвајајући се од српске културе и језика, и маргинализујући вјековно покровитељство Русије. За своје нове савезнике узима Брисел и Вашингтон, а новог прокровитеља, НАТО пакт. У таквом контексту, живот у савременој Црној Гори постао је јако сложен, гдје актуелна политичка елита, управо најнепосредније разара сопствено културно и историјско наслеђе. Српски народ у Црној Гори, наравно не одустаје од својих историјских темеља и вјековних пријатеља. У народу Црне Горе, уњедрена је љубав према својој српској, његошевској, косовској традицији, и према Русији, тако, савремене противрјечности, с једне стране увећавају вриједност и моћ тих вјековних ослонаца, док их с друге стране, свим државним механизмима, разарају. Памћење народа је дубоко, и оно даје снаге слободним људима да и у таквој ситуацији слободно казују своју ријеч, која не остаје без одјека, ни у Црној Гори ни у ширем словенском и православном свијету“.

Радови учесника са овог симпозијума биће сакупљени и штампани до следећег празника Словенске писмености.