–Закон о слободи вјероисповијести који је припремила црногорска власт рађен је у сарадњи са Хашијем Тачијем и он би требало да буде увод у отимању манастира и храмова на Косову и Метохију. И  Тачи је припремио исти пропис по којем манастири као културна добра треба да буду преписане држави, а у том смислу је написан и црногорски. Уколико он буде усвојен у Црној Гори нема сметње да се тако нешто не уради и у лажној албанској држави на Космету. Овога пута нападнуто је православље и наша вјера и морамо се томе супроставити. Онај ко то уради данас потврдиће да је хришћанин и да брани своју вјеру– примјетио је епископ будимљанско никшићки господин Јоаникије на предавању о 800 година Српске православне цркве одржаном у „Српској кући“.

Он је додао да је овај закон неуставан, јер не поштије одвојеност цркве од државе. Иако је уставом загаранатована равноправност вјере власт је одлучила једино да одузима храмове и манастире Црногорско приморској митрополији, док је са осталим вјерским заједницама (Католичком црквом, Исламском заједницом и Јеврејима) потписала споразуме који гарантују имовину тих заједница.

Jедино са Митрополијом црногорско-приморском тај уговор није потписан, него се њој пријети одузимањем имовине. То је обична пљачка и нема никакве везе са уставом, али ни са европским вриједностима, како власт то каже, него тога нигдје у свијету нема. Једна партија је одлучила да прави своју цркву и вјеру, што је незамисливо и нигдје забиљежено у свијету– примјетио је епископ Јоаникије.

Он је додао да Митрополија црногорска приморска нема ништа против тих споразума. Напротив, она их подржава и сматра да би такву врсту споразума потписала и МЦП. Међутим, са свештенством митрополије о томе нико не разговара, него се предлажу прописи који омогућавају отимачину њене имовине.

Епископ Јоаникије је нагласио да многи из Европе постављају питање поријела имовине државних функционера, али да се нико у држави тиме озбиљно не бави нити то истражује, али се тражи да МЦП докаже поријекло своје имовине.

-Нико да пита државу шта је са несталим културним благом из Народних музеја. Према тврдњама запослених нестало је око 2000 вриједних експоната, али се ти подаци заташкавају. На другој страни они су се забринули за културна добра која су имовина цркве и чак тврде како културна добра морају бити државна имовина. Колико ми је познато културна добра не морају да буду само државна, него и приватна и мислим да је то познато свима који су завршили Правни факултет- нагласио је епископ Јоаникије.

По његовим ријечима челници власти, попут Мила Ђукановића и Душка Марковића, напрасно су постали теолози. Посебно се у томе истиче Ђукановић који сматра да се мора обновити Црногорска православна црква и као аргумент истиче принцип етнофилетизма.

–Православна црква је етнофилетизам прогласила јересом и не може се испред вјере  поставити као виши принцип припадност народу или некој националној групи. Ради се о обичном незнању и не знам шта њима треба да се мијешају у све ово– вели епископ Јоникије и наглашава да покушај промјене црногорског идентитета није успио и да је због тога одлучено да се покрене ова акција против традиционалне вјере у Црној Гори. По његовим ријечима на промјени црногорског идентитета чак ради и једна америчка лобистичка група.

-На промјени црногорског идентитета не ради се од јуче. То је дуг процес и имао је више етапа. У првом се наметало мишљење да људи треба да изјасне као Црногорци, јер је то исто као и да су Срби, потом се радило на томе да Црногорци нијесу Срби, а у наше вријеме и посљедњих 20 година ради се на томе да се Црногорци дефинишу као Антисрби који гаје мржњу према прецима који су се изјашњавали као Срби- рекао је Јоаникије, оптужујући комунисте да су започели антиспрски пројекат у Црној Гори, а да је први корак на том путу било рушење капеле на Ловћену.

Он је истакао да је Митрополија црногорско приморска увијек чувала сјећање на Пећку патријаршију и да су кроз историју њени митрополити увијек били њој потчињени. Она је чувала искру слободе Пећке патријаршије и сарадошћу је дочекала обнављање и уједињење 1919. и 1920. године.

-По свим документима Црна Гора је била српска држава и српска земља и тако је било вјековима. Посебно су то учвршчивали владари из породице Петровића, а тек је са доласком окупатора, Аустроугарском и италијом, почела да се прогања ћирилица, али и да се преименије српски у црногорски језик.

-То сјеме су поред окупатора посијали и наши људи попут Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије. Он се развија све до наших дана, али даће Бог да се томе одупремо и да сачувамо себе, али и Митрополију црногоско приморску-закључио је епископ Јоаникије.