Дочеком иконе Пресвете Богородице Тројеручице у цркви Светих Апостола Петра и Павла у сриједу 11. јула 2018, у 16 часова, а потом традиционалном Петровданском духовном академијом, почела је прослава Петровдана у Бијелом Пољу.
Поред Његовог преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија на академији је бесједио и Епископ диоклијски и новоизабрани јужно-амерички г. Кирило.
Епископ Јоаникије је пожелио добродошлицу свим гостима сабраним у Центру за културу, посебно епископу Кирилу, као и свештеницима који су се потрудили и помогли да ова академија буде у славу Божју.
“Свети апостоли Петар и Павле су синоним за Јеванђеље Христово и свједоци Јеванђеља својим животима и проповиједима. А што је најувјерљивије посвједочили су и крајем својих живота, јер су своје главе положили за Јеванђеље Божје, за име Христово и вјеру православну”, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки у Бијелом Пољу на традиционалној Петровданској духовној академији. Свети Апостоли су заквасили Јеванђељем Христовим сву васељену од Јерусалима до Рима, до Александрије и Антиохије, до Москве, касније до Америке. Посебно желим да нагласим да празник Светих апостола у Бијелом Пољу има нарочити значај, због Светог кнеза Мирослава, ктитора наше највеће светиње у Бијелом Пољу, цркве Светих апостола Петра и Павла – због Мирослављевог Јеванђеља. Јер, свети кнез Мирослав, можемо га слободно тако назвати, је својим дјелом спојио духовност, светост и културу”, бесједио је владика Јоаникије.
Епископ Кирило је казао да је Господ Исус Христос васељенски и једини спаситељ свих људи и народа на земљи.
“Он је извршио сав домострој спасења за све људе које је благословио његов и наш заједнички Отац небески, и савршивши све вратио се своме Оцу на Небо на дан свога славнога Вазнесења, указујући и нама пут и циљ нашег живота”, казао је он.
Али, неко ће се питати како је он Спаситељ свих људи и народа и једини Спаситељ свих људи, када је живио прије 2000 година. И отишао из овог свијета, вазнио се на Небо и како је познато готово да није напуштао територију Палестине, гдје је живио изабрани народ, осим кратких излета до Египта, још као мало дијете у наручју Дјеве Марије и кратких излета у околне земље које се граниче са Палестином. Одговор на ово питање нас мора одвести у размишљање о односу лица Свете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа.
Како кажу свети Оци све што је везано за спасење људског рода се догађа од Оца, кроз Сина у Светоме Духу. Тако да Отац дјело благосиља, Син дјелује а Дух Свети савршава дјело. Зато је Господ Исус Христос рекао својим ученицима “Ја ћу умолити Оца и даће вам једног другог Утјешитеља да пребива у вама вавијек. Духа Истине, кога свијет не може примити, јер га не види, нити га познаје; а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити (Јован 16, 14)“.
И заиста иако Господ Исус Христос није обишао сву Васељену. Он је у Духу Светоме, кроз своју Свету Црвку присутан данас свуда на нашој планети. Христос је присутан и у овом древном светом храму у којем је писана најстарија сачувана ћирилична књига српске редакције старословенског језика из 12. вијека –Мирослављево јеванђеље. Када смо већ код те књиге, онда треба рећи да је језик тог Јеванђеља, некада, и то у битним стварима, дубљи од грчког оригинала. На примјер у прологу Јеванђеља по Јовану у Мирослављевом јеванђељу стоји “Искони бје слово”, што је много изражајније од грчког оригинала, јер показује да Слово Божје постојало одувијек и да његово биће не зависи од времена, што се одмах не може закључити из грчког оригинала због почетног члана “Ен архи ин о Логос”. Такође је много дубљи од древног латинског језика који каже “Ин принципио”, опет са чланом и такође дубљи од савремене редакције црквенословенског језика који каже “В начале бје слово”, опет са чланом испред који може да указује у неки тренутак у времену”, бесједио је владика Кирило.
На академији су наступили Никола и Бојана Пековић са својим ансамблом и гостима и хор “Свети Никола” из Бијелог Поља, под диригентском палицом Љиљане Вујошевић.
