Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служили су Свету Архијерејску Литургију у цркви Светих Кирика и Јулите у Велици код Плава, на празник ових светитеља Божјих, у четвртак 28. јула 2016, на дан када се десио један од најсвирепијих покоља недужне дјеце, жена и стараца из Велике и ближе околине, а починили су га припадници злогласних „Принц Еуген“ и „Скендербег“ дивизија 1944.

Саслуживало је бројно свештенство и монаштво уз молитвено учешће вјерног народа, мјештана Велике, сродника и потомака невино страдалих Величана и поштовалаца овог жртвеног мјеста, који су се на овај свети дан сабрали из свих крајева Црне Горе.

Након свете Литургије, коју је увеличао чин саборног крштења, обављена је Литија око храма, а освештан је и мозаик Светих Кирика и Јулите, који је спомен-цркви у Велици приложило братство Стешевић, домаћини овогодишње храмовне славе.

Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије и Преосвећени Епископ Јоаникије су, са свештенством и вјерним народом, освештали славско жито и преломили славски колач.

Архипастирском бесједом обратио се надлежни Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

„Свети мученици Кирик и Јулита, мајка и син, пострадаше у првим хришћанским временима за Христа Господа, за име Божје. Кирик бјеше дијете од двије-три године и он је храбрио своју мајку да заједно пострадају за Христа. Бог их је зато удостојио да имају слободу пред престолом Божјим да се моле за све нас, али их је удостојио да посебно овдје, у Велици, буду на челу новомученика Величких, јер данас заједно са Светом мајком и Светим сином мученицима Кириком и Јулитом славимо и многе мајке и многе синове, многу дјечицу рођену и крштену, и још нерођену и некрштену који су пострадали за име Божје, своју крв пролили за име Христово.

Зато је овај дан свети дан њиховог спомена, али и свети дан њиховог прослављења, придружења лику оних мученика који су на Небесима. Они се заједно спомињу са Светим Кириком и Јулитом, са Светим Георгијем, Светим Димитријем и осталим светим мученицима“, казао је Владика Јоаникије, захваливши уваженом Архиепископу цетињском Митрополиту Амфилохију, чијим благословом је започета црква и обновљен спомен Светих мученика Величких.

„Лијепо је када се помињу, када се пише о мученицима и свима који су пострадали, али док се њихова жртва не сагледа из духовне перспективе, док се не открије духовна подлога њихове жртве нијесмо превише урадили. Хвала Богу, овдје је подигнут храм, врши се спомен и прослављамо Свете новомученике Величке и тек од тада овдје су постали свенародни сабори, који сваке године окупљају цијелу Велику. Добро нам дошли Ваше Високопреосвештенство, Ви сте започели духовну обнову у Велици, у цијелој Црној Гори и много шире“, поручио је Његово Преосвештенство.

Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је казао да су безбројна света мјеста у којима су свети Божји мученици пострадали за име Христово послије оне Витлејемске дјеце, Витлејемских мученика, а једно од таквих светих мјеста, мјеста мучеништва и страдања, проливене крви на правди Божјој, за истину и љубав Божју, за вјечно и непролазно Царство небеско јесте Велика.

„Како су добро написали наши Пауновићи, Велика је велика по страдању и по патњи, велика по распећу и једно од најзначајнијих мјеста не у Црној Гори, него на Балкану, у Европи, у читавој васељени. Једно од најсветијих, најчудеснијих, најстрадалнијих, најосвећенијих мјеста јесте Велика, освештана именом Божјим и мучеништвом Светог Кирика и Јулите, који су прослављани на данашњи дан, али онда, чудом Божјим и знамењем освештана и крвљу оне дјеце, поклане и побијене на данашњи дан овдје, у овим урвинама величким испод Чакора, по овим потоцима, по ливадама, по њивама, распињани на дрвеће, вађени из утробе материне“, рекао је Владика Амфилохије, поручујући да никада не смијемо заборавити њихову жртву и њихово страдање:

„Никад не смијемо заборавити малог Величка Радоње, унука и малог Мата и Тома. Отац је туговао до смрти, јер су дјеца била кренула за њим у планину, а мајка остала са дјететом под срцем, па их позвала да се врате да јој помогну, аотац их из љубави и поштовања према мајци натјерао да се врате назади заједно са мајком, која је носила мушко дијете под срцем, су заклани. Ножем је распорена утроба мајке, а дијете извађено, нашли су га и дали су му посмртно име Миличко, дивно Божје име“.

„Заједно са њим и бројна друга дјеца су пострадала у том страшном злочину „Принц Еуген“ дивизије. То су претходници оних који су, недавно, Мурино бомбардовали,исти је то дух демонски, и „Скендер-бег“ дивизије, који су поклали овдје, извршили незапамћено насиље за два сата“.

„Међутим, није Бог у сили, него у правди. Онај који на правди Божјој пострада, као Христос, тај је неуништив и вјечан. Тако су вјечна и сва та дјеца, пострадала за Христа на овом мјесту светом. Благодарећи њиховој крви мученичкој и спомену Кирика и Јулите, никао је овај храм. Нијесмо га ми саградили, наше руке су они употребили да саграде овај храм као спомен њихове жртве и њихове мученичке крви“, бесједио је Митрополит Амфилохије.

Поводом празника Светих Кирика и Јулите, храмовна славе спомен-цркве у Велици, а поводом 72. годишњице страдања мјештана овога села, организован је црквено-народни сабор.

У име братства Стешевић, домаћина овогодишње славе, обратио се Војо Стешевић. Молитвеном сабрању у Велици присуствовали су и представници мученичке и страдалне Пиве о чему је говорио проф. Миле Цицмил.

Сабрање је настављено уз братску трпезу љубави, а приређен је пригодан духовно-културни програм.

У Велици је 28. јула 1944. побијено је шесто двадесет петоро дјеце, жена и стараца и спаљено преко тристотине домова. У сјећање на њихово мучеништво потомци су започели цркву, чијеје темеље 28. јула 1994.освештао Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. Освећење цркве обавили су 28. јула 2001. Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а 2004. поред храма је подигнута чесма у облику крста.

фотографије: Јован Радовић