Најрадоснији хришћански празник Рођење Господа Исуса Христа молитвено и саборно је прослављен у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке – Ђурђевим Ступовима, у суботу 7. јануара 2023. године.

Божићном Литургијом под сводовима древне немањићке задужбине, Светог великомученика и побједоносца Георгија, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије уз саслужење више свештеника намјесништва беранског и монаха Манастира.  

Литургији је присуствовао велики број вјерног народа.

Велики и дивни празник Рођења Богомладенца Христа сабранима је честитао Преосвећени владика Методије, рекавши да се кроз овај празник Исус Христос оваплотио, постао један од нас.

„Господ се кроз историју људског рода постепено јављао, није се одмах људима открио, бирао је разне начине, изабрао народ изабрани јеврејски којем се јавио као један Бог, па му се јавио на Синају, преко Мојсија на гори Хориву, у купини која је несагориво пламтјела и чуо је Мојсије глас, гдје се Господ јавио њему рекавши да је Он онај који јесте, да је Он онај који постоји. Кроз слављење Бога као једнога, најављивао је Бог кроз народ изабрани, у наговјештајима давао, кроз пророчанства Светих пророка, истину и откровење о свом Сину Који се на данашњи дан јавио и оваплотио. Онда смо спознали Бога као Оца и као Сина, а онда је Син Који се оваплотио постао један од нас, ишао међу нама, проповједао и учкио нас којим начелима треба да сљедујемо, каквим је Бог желио да буде овај дивни и створени свијет, какви принципи и начела у њему треба да владају“, казао је Владика.

Наговјештавао је и најављивао, додао је Његово Преосвештенство, Духа Светог, треће лице Бога љубави Свете Тројице, ријечима: Кад ја одем послаћу вам Духа утјешитеља.

„Тада се, после рођења Христовог, родила силаском Духа Светог и Црква. То је заједница неба и земље, небоземна заједница наша, овдје у коју смо се окупили не било каква, него заједница људи који вјерују у једног Бога и који исповједају оно у шта вјерујемо кроз Символ вјере, а окупљамо се око Христа Богочовјека оваплоћеног Који је изабрао, долазећи у овај свијет, да се не роди у великим палатама, свилама и кадифама, царским мермерима, златним постељама, него је изабрао и кроз то пројавио како ће Његова наука у свијету, који у злу лежи, бити примљена исто онако како је Њега овај свијет примио, јер за Њега није било у Витлејему нигдје мјеста, да Богородица са својим заручником Јосифом, која је дошла на попис у Витлејем, нађе себи уточишта, јер је већ требала да се породи“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Нашли су, навео је Владика Методије, мјесто у пећини гдје су људи затворили стоку, а Господ је, по великом промислу, изабрао да ће први, који ће чути дивну и благу вијест о спасењу рода људског, бити пастири, последње занимање у Израиљу, људи најнижег друштвеног статуса.

„Јављају се анђели, пастири долазе да се поклоне први, заједно са звјездозналцима са Истока, који су преко звијезда сазнали вријеме када ће да се роди Цар на овом свијету, али не само Цар него и Спаситељ душа наших. Господ је тим својим начином рађања у пећини, у сиромаштву и у јаслама повијен, гдје су хладну пећину својим дахом загријавали во и магарац, показао да су, у ствари, највеће богатство у овом свијету они људи који су се око Њега окупили и они односи које ти људи у тако дивном, благословеном стању изграђују међу собом“, нагласио је Епископ.

По Владикиним ријечима, цијела наука Христова и порука данашњег празника јесте да се богатимо добрим дјелима и љубављу једних према другима, да изграђујемо оно што је бесцен благо у нашем животу.

„То су наши односи које ћемо једино понијети са ове земље, а све остало што смо стекли, без обзира да ли је то статус, признање, положај или материјално богатство све ћемо то оставити и однијећемо само оно што смо изградили нашим међусобним људским, братским односима на које нас призива Христос Богомладенац. Он нас грли свјетлошћу којом је обасјао оне, који су тражили преко материјалне свјетлости звијезда и читајући их, извор и праузрок нашег постојања. Тражили су истину и Бог им је преко тога, довео их до јасала, а кроз ову причу јеванђелску видјели смо и оне друге људе, заслијепљене влашћу, силом, моћи, империјом. Цар Ирод, кад је чуо да су дошли са далеког Истока неки мудраци и траже мјесто гдје се Цар родио, он, уплашивши се, осјетивши се угроженим од неког ко може да угрози његов статус, притворно и лукаво, како то бива и у наше вријеме, покварени људи лукавством се служе и кажу: Отиђите, нађите га а кад га видите, дођите, па ми јавите да се и ја поклоним, кријући опаку намјеру да га одмах убије и тиме покуша да обезбиједи своју владавину на том простору“, бесједио је Владика Методије.

Мудраци су отишли другим путем, по јављању анђела, а Ирод је побио сву дјецу тог узраста у тој околини, да би осигурао своје мјесто.
„Ништа се за ове двије и више хиљада година, а и од Адама до данашњег дана није промјенило у међуљудским односима и карактерима људи. Зато је Христос рекао онима који су Га пратили, слушајући Његове божанске ријечи, поучавајући их да треба интензивније и дубље да разумијевају ријечи да се одричу себе и да узму крст свој и да иду за Христом. Тада ће бити Њега достојни и заслужити Царство небеско“.

„Видјели смо јуче да пуцају на нашу дјецу. Ништа се није промијенило од Ирода до данашњег дана, али се једна велика промјена десила – дошао је Онај Који је праузрок свега, Створитељ наш, оваплотио се Онај Који сваку душу, кад улази у матицу живота, цјелива је с повјерењем и шаље у овај свијет, надајући се да ће бити добар човјек и да ћемо бити, као што је говорио Патријарх Павле, људи. Зато не одустајмо од тога, сјетимо се наших предака који су све ово саградили као израз њиховог опредјељења за тај пут и њихове љубави према Богу“, указао је Епископ.

Прочитана је Божићна посланица Патријарха српског Порфирија и свих архијереја Српске Православне Цркве.