Књижевно вече академика Матије Бећковића, под називом „Савиним стопама ка Савином извору“, одржано је, на празник Светог Саве, у четвртак 27. јануара 2022. године, у Никшићу.
Вече су, поводом обиљежавања празника Светог Оца нашег Саве, првог Архиепископа и просветитеља српског, организовале Јавне Установе „Захумље“ и Никшићко позориште, под покровитељством Општине Никшић.
Сабрању је присуствовало руководство Општине Никшић, свештенство, монаштво, представници друштвено-политичког живота Црне Горе, никшића публика и бројни гости, којима је, у име организатора, добродошлицу пожељела Милица Бакрач.
Предсједник Општине Никшић, г.дин Марко Ковачевић кратко је прокоментарисао окупљања и немиле догађаје пред Никшићким позориштем, у знак протеста поводом гостовања академика Матије Бећковића у Никшићу, а потом, уз честитке за Савиндан, Пјеснику пожелио добродошлицу у град Никшић.
„Матија Бећковић је Никшић, а када то кажем не мислим на град, мада би Матија могао бити било који град, рецимо Ваљево, али Матија је Никшић по поријеклу, јер потиче из тог племена од ког потичу Ровчани, Жупљани, Требјешани, па и многи у далекој Русији и Украјини. То племе добило је име по свом родоначелнику, војводи Никши по коме име носи и наш град, а тај Никша био је одивичић Немањића, праунук Стефана Немање, оца Светог Саве. Дакле, када потичете из једног таквог континуитета, из једне такве традиције, такве вертикале, када сте и крвни сродник, ма колико далек, али, ипак, крвни сродник Светог Саве, онда то, са оним Божјим даровима и талентима, чини једно дјело какво је животно дјело Матије Бећковића“, казао је Ковачевић.
Обратио се и директор ЈУ „Захумље“ др Миодраг Чизмовић, који је навео да је част и привилегија угостити „једног од највећих умјетника, књижевника, пјесника нашег народа академика Матију Бећковића“, личност која је, сматра он, можда највише афирмисала нашу културолошку специфичност, као и особеност нашег језика.
Пјесничко дружење са никшићком публиком, академик Бећковић почео је стиховима пјесме „Прича о Светом Сави“. Потом су се, на задовољство бројних поштовалаца његове поезије, низале пјесме: „Чуо сам да је изашла књига“, „Пут којег нема“, „Хлеба и језика“, „Цетиње“, „Матија Бећковић - суза или мина“, „Рече ми један чоек“, „Свети Лука“, „Вера Павладољска“, „Песма о Митрополиту Амфилохију“, „Мајка“, „Епископу Јоаникију“, „Зашто си Србин“, пјесма посвећена Кустурици, „Гроб на Ловћену“, „Онам намо“, „Лелек мене“, „Праху оца поезије“, „Бодеж“, „Кад дођеш у било који град“, „Ђе рече Јапан“, Морачки Јасновидац“, „Господе, помилуј“ и друге.
У савинданској празничној радости Пјесник је дозвао и личност блаженопочившег Митрополита Амфилохија, што је публика осјетила, те изузетно дугим и топлим аплаузом поздравила призив на увијек живог, вољеног Ђеда.
Академик Бећковић је, на њему својствен начин, вече завршио поздравом: Догодине у Никшићу!
