Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је са свештенством, на празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, у петак 14. јануара 2022. године Свету Архијерејску Литургију у манастиру Заграђе.
Прије свете Литургије, Преосвећени владика је послушника Николу Живковића обукао у првине монашког живота.
Након читања светог Јеванђеља литургијску бесједу произнио је протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, професор Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи, који је рекао да је Исус Христос дошао у овај свијет да својом благодаћу надиђе закон старозавјетни.
„Ако је у Старом завјету мјера човјекова била мјера правде „око за око, зуб за зуб“, ако је мјера старозавјетног Закона била мјера узвраћања и ако је мјера старозавјетног Закона била испуњавање Божјих заповјести датих на Сиону, онда да бисмо могли да примимо мјеру љубави, мјеру Новог завјета, мјеру благодати, најприје морамо да извршимо ово старозавјетно. Нови завјет, доласком Христа Сина Божјег, испуњава све оно што је у Старом завјету дато, па тек онда надилази. Тешко је, немогуће прескочити, а то имамо у свакидашњем искуству“, казао је о. Дарко.
Додао је да људи, врло често, кажу да воле сваког човјека, али тај исти човјек, који мисли да воли сваког човјека, на првом искушењу у коме треба да буде праведан он ће бити неправедан. Човјек који се саздао у Христу, по ријечима свештеника Ђога, у стању је да буде, најприје, праведан и правичан, и да онда надиђе правду и правичност, да воли сваког човјека много више од просте мјере правде.
„Такав човјек у Христу је био Свети Василије Велики. Читав живот овај предивни светитељ је посветио изградњи Цркве Божје. Од њега су нам остала, не само богословска дјела, него, управо, захваљујући жртви Светог Василија Великог, имали смо потоњи II Васељенски сабор на коме се утврдила вјера православна, на коме су они који су исповједали вјеру православну на Истоку сабрали своје снаге, оставили међусобне зађевице и обновили јединство Цркве православне на цијелом Истоку“, бесједио је отац Дарко, наглашавајући да је Свети Василије кратко живио, али је Цркву благодаћу Божјом препородио.
„Чувено је његово пријатељство са Светим Григоријем Богословом, чувено је то да је једном приликом рукоположио Светог Григорија Богослова за једно мало, сасвим незнатно мјесто због чега се Свети Григорије наљутио на Светог Василија Великог, јер му се чинило да је тако мало мјесто недостојно човјека образовања какво је Григорије несумњиво имао. Али, када су прошле године, када је Свети Григорије Богослов увидио да га је Свети Василије Велики рукоположио да служи и да проповједа ријеч православља, после година и година, записаће Свети Григорије Богослов да је његова љутња била неоправдана, да је Свети Василије Велики увијек мислио оно што је Божје, а никад оно што је људско. Заиста, то је оно што можемо рећи за њега и за циљ нашег живота“, поучавао је протојереј-ставрофор Дарко Ђого.
На крају свете Литургије, архипастирским словом обратио се Преосвећени Епископ Методије, честитајући Нову годину, „нови круг благословене године Господње“.
„Данашњи празник Обрезање Христово потврђује, по ко зна који пут, да је Христос истински, реално узео људску природу на себе и тијело, и истински и реално обрезао тијело, али Он је, истовремено, пројављивао и наговјештавао своје божанско поријекло да је не само син човјечији, него да је и Син Божји. Они фарисеји, садукеји, старјешине свештеничке и народне, у вријеме кад је Он проповиједао, у Њему су видјели само човјека. Пресвета Богородица кроз благовијест коју је примила, кроз чудесно рођење којим је донијела у ову матицу живота Христа Богочовјека, и заручник њен Јосиф, коме је такође анђео открио тајну Његовог оваплоћења да је Он од Духа Светог зачет, откривено је тиме Његово божанско поријекло, то се наговјештавало, али се јавно обзнанило на крштењу цјелокупном народу, који је ту био присутан да је Он син човјечи уједно и Син Божји“, бесједио је Владика.
Додао је да крштењу Христовом полако идемо у сусрет, за који дан ћемо да га прослављамо, кад се Бог јавио и рекао: Ово је Син мој љубљени, Који је по мојој вољи.
„Највише се то Његово божанско поријекло, док је на земљи био, открило на оном Његовом светом и славном преображењу, кад се показала божанска Његова природа, кад се у нетварној свјетлости засијао цјелокупан тај простор. Ми, који смо чули Његове заповијести које нам је дао, а то је да безрезервно љубимо Господа Бога свога свим срцем својим, а као другу дао је и наредио да држимо да великодушно љубимо човјека, ближњега свога, та заповијест о љубави, коју нам је Он дао, она је утемељена, не само на људској памети, него она извире још дубље, крајњи њен извор јесте из божанског свезнања“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
