Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије служио је у недјељу 33. по Духовима, на празник Сабора 70 Светих апостола и Светог Јевстатија Српског, 17. јануара 2016, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог кнеза Лазара у Старом Прибоју.

Преосвећеном Епископу у Светој Архијерејској Литургији је саслуживало свештенство Епархије милешевске.

Током богослужења Владика је у чин прото-презвитера произвео јереја Спасоја Вујанића.

Сабраном вјерном народу ријечима бесједе обратио се протојереј-ставрофор Марко Папић. Он је казао да је Бог толико заволио овај свијет да је Сина свог Јединородног дао и благоизволио да се Он оваплоти од Пресвете Дјеве и Духа Светог, да прими људско тијело и постане човјек и у свему једнак са људима осим у оној веома важној чињеници - у гријеху.

Долазак Господа и Спаситеља нашег Исуса Христанајаваљује Свети Јован Крститељ, приправљајући стазе Његове и припремајући изабрани народ Израиљ, да Га препознају и прихвате као Спаситеља и то у пустињи.

"Погледајте данашњи свет, браћо и сестре, у ком правцу иде. Данашњи свет хоће свет без Бога, хоће да све што чине чине, најпре, уздајући се у себе, у своје могућности, одбацују Бога, противе се Богу, неће Бога. Није ли такав свет, уствари, једна огромна пустиња безводна, негостољубива, мртва пустиња. Господ својим доласком у Јудејску пустињу, својим присуством је, већ, начинио једну оазу духовну, где се људи духовно окрепљују, духовно снаже и где год се Он појавио, док је ходио земљом, чинио је оазу“.

"У данашње време оазе у овом свету, то су цркве Божје у којима се сабирамо на светим богослужењима, на светим Литургијама где слушамо реч Божју, слажемо је у срцима својим онако како је Пресвета Богородица слагала речи Божје у срцу своме и трудимо се, настојимо у овој новој пустињи да се изборимо са свим искушењима, која она са собом носи. Цркве, те духовне оазе, оне нам помажу и усмеравају нас ка Царству Божјем, уствари, сама Црква је икона тог Царства, а ми учествујемо и, већ овде и сада на земљи,предокушавамо то Царство Божје у Светој Тајни причешћа“, рекао је о. Марко.

Он је истакао да је неопходно да се са Господом, што више и што чешће,сједињујемо, јер, ако се ређе причешћујемо,поручио је свештеник Папић, већесу могућности да гријех нападне на нашу душу. А гријеху се супростављамо самим Господом, причешћујући се Њиме, примајући Га у себе, душу своју снажећи и кријепећи.

"Бог сам се даје нама хришћанима, даје своје тело, своју крв да примимо у себе и тако се с Њим сродимо, ујединимо и онда, када је Он у нама, и ми у Њему, ето нам чудесног сусрета Бога и човека. Свако наше причешће корак је један ка Царству Божјем, а, с друге стране, то је десет корака Божјих према нама. Кад се сусрећемо са Богом нема те силе, нема тог искушења које нам се може супроставити и победити нас. Приступајте Светој Тајни причешћа чешће, али зато морате имати и одговорност. Кад кажем да имамо одговорности за приступање Светој трпези Господњој, то значи да, најпре, имамо љубави међу собом, да се љубављу изграђујемо и љубављу осмишљавамо свој живот“.

"И као што Бог постоји на два принципа – принципу љубави и принципу слободе, та два принципа дата су и нама да са њима и ми осмишљавамо свој живот, народе Божји. Љубав, вера, добра дела, врлине и покајање, драга браћо и сестре, то значи да онда можемо приступити Светом причешћу и ван поста. Данас могу приступити они који посте сваку среду и петак, сваки вишедневни пост који је Црква прописала, који се труде да живе хришћанским светим животом, јер Господ не пребира по нашим желуцима, Он гледа наша срца, колико је чисто наше срце. То је најбитније, а срце смирено и скрушено Бог неће презрети, вели Свети цар и псалмопевац Давид“, бесједио је свештеник Папић.

Током богослужења Владика је у чин прото-презвитера произвео јереја Спасоја Вујанића, пожеливши му да и на даље служи на славу Господњу, на славу Цркве наше, а на духовну корист повјереног му народа Божјег.

"Имамо ту част и дивну прилику да нашег оца Спасоја унапредимо у чин протојереја за његову ревносну службу, за његову уредност свештеничку, исправност, вјернослужењеЦрквиБожјој и старање о повјереној му пастви. Он је напунио и довољан број година, могао је тај чин бити и прије, могао је и касније, али, од свега је најважније да имамо најбоље увјерење да је он то својим досадашњим радом и ревносном свештеничком службом заслужио“.

"Нека Господ нашем оцу Спасоју да снаге да послужи Цркви Божјој још многа љета, многе деценије, млад је човјек, и нека, као што му име говори, ради на свом спасењу, спасењу своје породице, а посебно спасењу повјерене му пастве, повјереног му народа Божјег“, казао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.