Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, у суботу 9. јануара 2016, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништав беранско-андријевичког и монаштво Манастира.
Сабраним вјерницима ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, који је говорио о доласку Господа Исуса Христа у овај свијет.Рођење Христово је преломни догађај у историји свијета, јер је Бог дошао у овај свијет, постао човјек, а тиме човјека уздигао и дао му мјесто, које је од памтивјека предвидио, да буде Његов сарадник, саслужитељ, да буде са Његове десне стране, учесник и причасник Његове вјечне славе, Његовог вјечног живота.
"Господ у овај свијет није дошао као цар,него је дошао као обичан човјек. Родио се у пећини Витлејемској, био положен у сточне јасле, загријаван топлином животиња домаћих, а то значи да је примио наше понижење, није се узгнушао понижења човјековог, нити његовог стања у које је дошао због својих грехова, него његова љубав је искупитељна, љубав која лијечи, спашава, исцјељује, освећује, уздиже. Гледајући на смирење Богомладенца, на Његову привидну немоћ, али да кажемо и стварну немоћ као дјетета, јер Он је примио све оно што је људско, па и немоћи наше, али у том Дјетенцету младом је Превјечни Бог, Он је Богочовјек, Он је Спаситељ, Он је искупитељ, Он је Онај Који ће оборити јаке и силне овог свијета, а уздићи понижене, као што се о Њему и Његовом оваплоћењу пјевало раније код Светих пророка“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.
Богомладенац Христос је укријепио и Светог првомученика и архиђакона Стефана,кога данас прослављамо, дао му силу Духа Светог да непријатељима Господњим саопшти истинуо оваплоћењу Христовом, који су га због тога и казнили најтежом смрћу.
"Господ је Светог првомученика и архиђакона Стефана укријепио силом Божје мудрости и храброст да саопшти истину фанатичним фарисејима, садукејима и непријатељима Господњим, да им открије истину Божју о оваплоћењу Христовом, о Његовом искупитељном дјелу спасоносном, о Његовом Јеванђељу, због чега су се они пунили гневом и мржњом, и казнили га најстрашнијом смрћу каменовањем. Та је казна била предвиђена за најтеже преступнике код Јевреја, али Свети Стефан није жалио живот свој положити за Господа Христа, за Онога Који је примио гријехе наше, Који је освећење наше и живот наш, за Онога Који нас уводи у Своје вјечно царство“.
"Он је имао пред својим духовним очима, гледао је у Његово вјечно царство и прикључивао се Њему кроз своје страдање, кроз своје свједочење, али га је и Господ кријепио, пише Свети апостол Лука у дјелима апостолским како му се Сам Господ јавио и како је видио славу Божју и Сина Божјег како сједи са десне стране Бога и Оца. То је, такође, свједочанство да Господ никада не оставља оне који Њега љубе“.
"И у ове наше дане ми треба да се свега тога опоменемо, сјетимо, да се ободримо, оснажимо, јер су времена тешка, искушења су велика. Чини нам се како вријеме одмиче да су искушења све тежа и већа. Можда и није тако, искушења су била увијек, можемо рећи да су мања него она која су трпјели наши преци, али су остали вјерни Богомладенцу Христу, Његовом оваплоћењу, Његовом крсту и васкрсењу, остали вјерни Цркви својој као синови и кћери Оца нашег Небеског и свете Цркве Божје“, поручио је Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
