У цркви Светих апостола Петра и Павла Литургију је недјељу14. фебруара на празник Светог мученика Трифуна, је служио јереј Никола Скопљак. У евангелској бесједи о. Никола је чишћење душе упоредио са чишћењем тијела.

"Често када запрљамо било који дио тијела журимо да их оперемо и обришемо како та прљавштина не би остала на нашем тијелу. Ако занемаримо ту прљавштину и остане на тијелу, тијело ће само донекле да се бори са њом и на крају ће изгубити битку, и родиће се велике болести. Слично је и са нашим душама јер оне знају да се испрљају и више него тијело, а прљавштина за душу јесте гријех. Зато би требало да често хитамо у своју свету цркву, свети храм како би што прије очистили душу своју од гријеха, јер управо је савјест та која нам даје сигнале да се наша душа прља. Ако послушамо нашу савјест, похитаћемо у своју свету цркву и затражити исцјељење да искрено очистимо душу. А ако не послушамо нашу савјест, наша душа ће се и превише испунити гријехом и када више не буде могла да прими гријех онда ће се од њега рађати велике болести тјелесне. Прво ће почети са великим немирима, нервозама а од тога ће се проширити на разне болести. Зато, да би спријечили такве болести треба да се искрено покајемо, јер ако то урадимо Бог ће очистити душу човјека и она ће наћи истински мир."

"Не можемо у друштву да тражимо мир ако га немамо у својој души, јер свако кршење заповијести Божје јесте гријех и оно што радимо против Њега је служење ђаволу. Чули смо и данас у светом Јеванђељу причу о царинику Закхеју, који је споља изгледао чист и здрав. Међутим његова душа је била запрљана до највећег дна и отишла у велику таму. Слушајући причу о Господу Христу да ће проћи кроз Јерихон, он је покушао да га види, да угледа само његов лик, толико је његова душа жељела спасење и помоћ. Пошто је Закхеј био малога раста отрчао је покрај пута куда је требало да прође Исус и попео се на дивљу смокву. Међутим, Господ Исус Христос га је видио како сједи на дрвету и рекао му да сиђе ријечима: „јер ми данас ваља бити у дому твоме“. А онда се народ побунио зашто Христос жели да уђе у кућу грешног човјека, као што и ми данас судимо људима да су овакви и онакви, да гледамо какви су били а сада иду цркву, да су овакви или онакви. А само је Бог тај који може да суди, наше је само да позовемо тог човјека да приступи светој цркви, и ту не помаже никакво оговарање нити осуда. И када је сишао са те дивље смокве, ушао је Христос у његов дом, и заиста је читав дом био испуњен радошћу, а и Господ се обрадовао Закхејевим ријечима: „Даћу пола свога имања и ако сам згријешио вратићу четвороструко“. И заиста је Господ препознао да је Закхеј искрено желио да се покаје, одрекне земаљског и приљуби Господа. И Он му је рекао да је дошло спасење њему и дому његову."

"Зато би и ми требало да послушамо ријечи светога Јеванђеља, да се не везујемо много за земаљско. Када се вежемо за материјално својство превише забораваљамо Бога и цркву, нешто што је много веће и духовније од земаљскога. Зато је савјест свакоме дата да се везујемо за земаљско онолико колико је потребно, али не преко неке велике мјере и да колико је могуће нашем срцу и могућностима помогнемо сваком човјеку. Нека би се и ми попели на ту дивљу смокву, на стабло вјере своје, да не пропаднемо у понор и таму, јер тамо нема ништа само ћемо дотакнути једно велико дно. Треба кроз пост и молитву да се пењемо кроз то стабло а пост је снага која нас пење, како би срцем дотакли Господа и примили Га у њему да би се и једнога дана нашли у царству Његовоме“, бесједио је о. Никола.