У цркви Светог Николе – Никољцу, у Бијелом Пољу, на празник Светог Свештеномученика Харалампија, 23. фебруара 2016, Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством и свештеномонаштвом Свету Архијерејску Литургију.

У свом архипастирском слову владика Јоаникије је истакао да: „Када прослављамо светога свештеномученика Харалампија, епископа и мученика из првих времена хришћанства треба да се подсјетимо какав је то био сусрет, боље да кажемо судар, између хришћанства као религије спасења са паганством. То је био необичан сусрет који је дао мноштво небројених хришћанских мученика. Запамтила су житија појединих мученика Христових који су пострадали за вјеру, али многа нијесу записана. О житију Светога свештеномученика Харалампија пише да је био епископ у Магнезији малоазијској дуго година и не знамо о његовом животу до времена мучеништва баш много. Када су га почели наговарати да се одрекне вјере Христове он је одговорио: Кад Христу моме служим цијелога живота свога и наравно да га се нећу одрећи, ако је Он био вјеран мени и мојој цркви цио мој живот, како ја сад Њега да се одрекнем! Није ту било превисоких ријечи. Када су видјели пагани и власти римске тога доба да се он неће одрећи вјере хришћанске, онда су употријебили најсуровије методе. Ми смо мало изгубили из вида како је било сурово то паганство, колико је било нечовјечно, колико је понизило човјека и колико је било сурово гоњење хришћана“, рекао је владика.

„Подсјетило нас је комунистичко гоњење и оно је било сурово и ужасно, пробудило се старо паганство у новим временима. И на извјестан начин црква је гоњена кроз сва времена до дана данашњега а ми то у Црној Гори често имамо прилику да видимо. На крају крајева памтимо како је народ у Црној Гори и свештенство прошао када је завладала комунистичка идеологија па су убијали свештенике у току и послије рата. Међутим, суровост паганства је била ужасна. Они су одрали Светога свештеномученика Харалампија живог а он каже, старац који се ионако припремао за смрт. Хвала браћо што кроз ова страдања обновисте дух мој. Да ли ми можемо схватити какви су то били хришћани првих времена, тешко. Много смо се удаљили. То су били Хришћани који су препородили такву суровост, такву сурову нарав паганску, и безбожну власт римске империје тадашње. Једноставно, паганство се срело са новим човјеком, са јеванђељским човјеком, са оним човјеком који је био способан да испуни најтежу заповијест Христову „Љубите непријатеље своје“. И ми ћемо понекад помислити да је то нека лијепа прича или да се тиме претварао што се захваљивао се мучитељима. Будите сигурни да се није претварао, а и зашто би то радио такав човјек. Божји човјек, свети човјек који се ионако спремао за смрт али је кроз вјеру приносећи самога себе кроз жртву осјетио духовно обновљење, које га је заправо припремило за одлазак у наручје Христово. А да је то било баш тако, да се захваљивао искрено и од срца свједочи и његова последња молитва. Он се помолио за све, и за пријатеље и непријатеље, и за цркву Божју и за оне који још не припадају њој, за сав народ за сав свијет и рекао у својој молитви: Господе Боже ти знаш да су људи крв и тијело. Смилуј се на све њих и све их просвијетли. И његову је молитву Господ услишио и његово мучеништво је резултирало тиме што је једна побожна жена, царска кћерка повјеровала.

Дакле, на такав начин су први Хришћани проповиједали јеванђеље, прије свега примјером светога живота, храброшћу пред мучитељима и пред мучеништвом и многи од њих, наравно не сви, су мучеништво гледали као своју последњу и изузетну прилику да посвједоче вјеру Христа. А савјетовали су увијек мудри и паметни пастири цркве хришћанима да не траже и изазивају мучеништво, јер никада не знате да ли је толико ваша вјера јака, али ако дође вријеме да морате да исповиједите своју вјеру па макар и по цијену смрти ви сте дужни да је исповиједите. Сагласно ријечима Светога апостола Павла који каже: „Срцем се вјерује за правду а устима се исповиједа за спасење“, дакле много је то било важно за сваког хришћанина из првих времена када дођу испитивања и наступе гоњења да исповиједе вјеру у Христа који су били спремни. Они који нису били спремни они су се уклањали а и то је било по заповијести Божјој, када вас гоне пређите из једнога града у други. А послије њега и велики хришћански мученици Свети Георгије и Свети Димитрије и многи други. И на тај начин проливајући своју крв за Господа Христа они су многе повратили и безбожну сурову римску империју, њиховом светом крвљу жртвеном препородили у хришћанску империју.

Ето каквога светитеља ми данас прослављамо. Зато смо се данас ми сабрали поред његових светих моштију“, закључио је Његово преосвештенство.