На Недјељу о блудном сину, 20. фебруара 2022. године, Литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла, у Бијелом Пољу, служио је протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски.  

Осврћући се на зачало прочитаног Јеванђеља о.Дарко је подсјетио да ријеч блудити значи лутати или залутати са правога пута.

“Блудити човјек може тијелом, очима, мислима, а, у сваком случају, то је удаљавање од близине Божје. Oва данашња прича, којом би могло цијело Јеванђеље да се објасни, говори о једном блудном сину, који је  тражио од оца свој дио. Наравно, отац је Господ, а блудни син свако од нас, када год одступимо и удаљимо се од Бога. А шта човјек овдје има своје? Нема ништа, осим, можда, прашине, али и то је Божје. Бог који је Отац, чија љубав превазилази мајчинску љубав, оставља човјеку слободу да може слободно да одлучује, па и да својата, мисли и горди како је моћан и како има имања, земљу и дозвољава му да оде, јер: Бог je створио човјека по лику и обличју својем. Самим тим створио га је слободним да бира свој пут“.

„Oвај блудни син оде у далеку земљу и расу имање своје са блудницама и грешницима и убрзо остаде без ичега, и молио је тамошње житеље да га приме код себе. На крају га један узе код себе да му чува свиње”, бесједио је о. Дарко, додајући да је та далека земља у ствари пакао, а свиње симбол отпадништва од Бога, јер су оне те које, све вријеме рију и копају по земљи, не осврћући се у небо.
То је, објаснио је свештеник Пејић,  отпали човјек.

„И ови, који мисле да су имућни, без Бога су ништа друго него свиње које рове по земљи и сабирају рошчиће, мисле да су богати, да нешто имају. И каже: Тражио је да једе, макар, и од тога, али ни то му нису дали. Господар у далекој земљи, који му је дао да брине о свињама, је сам ђаво. Наравно, он је хранио човјека, док га није отровао храном злобе своје и онда га, тако пуног отрова, чемера, мржње према свему, према земљи и према небу, оставио само да битише, да дише, и што је најстрашније од свега, нема краја томе, али има једна нада, Господ, који је пустио овога свог сина, није га оставио празна.

Оставио је у њему искру оног божанског, да је биће Божје, да носи лик Божји у себи, и та искра се буди у тренутку када се живот вага и када је бесмисао живота на врхунцу. А такав је сваки живот овдје на земљи без Бога. Сваки човјек без Бога дође до тог амбиса.  Али, та искра једном упаљена, оног тренутка усељена у човјека када је он створен, Дух божански који дише у човјеку, пробуди га и освијести. И каже даље Јеванђеље: Дође себи младић и рече: Отићи ћу оцу своме и рећи, сагријеших небу и теби; то јест добру - сагријешио је Богу. Ево ме, не тражим ти више да ме примиш као сина, него те молим прими ме као  најамника, слугу. Код оца његовог и животиње имају свега у изобиљу, и ништа им не недостаје. И како одлучи, тако и учини, а када се приближавао кући, видје га отац из далека.

И ми, када год у нас уђе очај, безнађе и сумња, и ослаби вјера, само ли помислимо на Господа, Он је већ ту, види нас и хита раширених руку да нас загрли. И овај отац изађе тако пред сина свога, Отац наш небески, Господ наш Исус Христос, који толико воли човјека да је своје руке Свете распростро на крсту, да би загрлио све нас. Син, каже, крену да говори: Оче, сагријеших и небу и теби, ево ме, прими ме.  Отац му не да да падне на кољена, неће и не жели да га понижава зато што је био одступио, него га подиже, грли, дозива слуге своје и каже: Дајте најљепшу хаљину. Овдје хаљина представља самог Господа Исуса Христа, крштење којим нас Господ огрне, благодаћу Духа Светог, и поново нас обожи. Каже: Закољите теле угојено.  

Теле угојено јесу, опет, врлине, међу првима, љубав, вјера, нада, милосрђе, правда. Одјену отац сина свога у све то, сазва све и настаде весеље велико. А старији син, долазећи споља, када је чуо, дозва слугу и пита шта је се дешава. Не хтједе да уђе, наљути се. Немојмо да га осуђујемо, и ми смо често такви“, бесједио је о. Дарко.  

Нагласио је да ми, некада, из гордости себе стављамо изнад јеванђељских поука.

„Дозва га отац и рече: Зашто се љутиш? Ти си све вријеме са мном, то значи све благодати, сва Божја љубав, истина, правда, милосрђе, крјепост, снага, здравље, све је ту, за тебе и то непрестано. Ниси ни гладан, ни жедан, обрадуј се брату своме, јер: Овај син мој бјеше мртав и оживје, бјеше изгбуљен и нађе се.

Немојмо никада да помислимо, било шта у животу да наиђе, било која  искушења и времена разних идеологија, да је то крај. Када је  власт помислила да је завршила са вјером, да је угасила ону искру, која је блудног сина повратила, која је нас све вратила из далеких земаља у окриље Очево, немојмо никада да сумњамо у то да има наде у повратак, него се усрдно молимо Богу, мислимо  о Господу, испуњавајмо вољу Његову и стално будимо на путу покајања.

Приближавају се дани поста, и ова недјеља је припремна, као и прошла о митару и фарисеју, која нас учи како треба да се молимо исправно. Ова недјеља нас учи  како да се кајемо и поправљамо, како да се враћамо на пут спасења, у окриље и загрљај Божји. Имамо још двије недјеље до почетка поста, молимо се Богу да нам да снаге и крјепости, да нам покаже пут, да разгори искру Духа Светог у нама, да будемо Божји, да волимо Бога и једни друге”, поучавао је о. Дарко.