У цркви Светих апостола Петра и Павла, у Бијелом Пољу, на 33. недељу по Духовдану, када наша Црква прославља Свету Ксенију Петроградску, 6. фебруара 2022. године, Литургију је служио протојереј-ставрофор Дарко Пејић.
Произносећи бесједу о. Дарко је подсјетио да се Црква данас кроз Јеванђеље сјећа маленог Захеја, човјека малог раста, који бјеше старјешина цариника.
„Јевреји су мрзјели царинике, који су били из њиховог рода, зато што су скупљали порез од њих и давали другима, Римљанима који су их окупирали, а други разлог је што су цариници знали да узимају од народа, како свједочи Свети Јован Kрститељ, “знали су да узимају више него што је прописано”. И каже се: Бјеше цариник и бјеше богат.
Међутим, прије него што ће доћи, Христос је у том крају учинио још једно чудо, подарио је вид слијепом Вартимеју, човјеку слијепом од рођења отворио је физичке очи. Када је Вартимеј угледао Господа, каже се, остави све и оде за Њим, славећи Га. Наставио је Христос да иде кроз те крајеве, а, с обзиром на то да се народ стално тискао око Њега, Захеј, будући мали растом, а имао је жарку жељу да Га види, попе се на дивљу смокву, да би Га одозго могао видјети. Ово има и своје друго значење. И данас Христос иде, и ходи и кроз наше крајеве. Пењање на неко високо дрво значи успињање да би сагледали висину Божју, да сами морамо изаћи из блата земаљског - успети се духовно да би могли да угледамо духовно. Међутим, прије него што је он угледао Христа, Он је угледао њега”, бесједио је о. Дарко, додајући да не треба да се заваравамо и да је, увијек, Господ тај који први чини корак, благослов, милост и добро.
Христос погледа горе и рече: Захеју сиђи брзо, јер ми данас ваља бити у дому твоме.
„И сиђе са дрвета, поведе Га у дом свој и угости. За Христом је ишао велики број старјешина и народних првака, јеврејских и свештеника, који су тражили начин да га осуде, да кажу да није био у праву, да се оправдају: Ми смо чисти, сачували закон, видите да је он грешан, зашто идете за њим.
И сада су остали испред дома, ропћући, говорећи да је он Христос знао би у какву кућу улази, код каквог човјека долази. Међутим, Господ као и увијек, стрпљив и постојан, смирен и кротак, као што је био на Голготи, и у судници док су Га пљували, били, шамарали и на крст прикивали, све је стрпљиво подносио. И у ад сишао, али и васкрсао, када је ђаво мислио да је побиједио. И овдје, када су јеврејске старјешине мислиле да су побиједили, јер: Гле, ево, Христа у кући грешника, безаконика и цариника, тај цариник стаје пред Господа и говори, а тако је у већини случајева када човјек искрено стане пред Господа и помоли се:
“Господе, пола свог имања даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих (јеврејски закон је био када некога оштетиш да му вратиш то и још једну петину преко), вратићу четири пута више. Христос изговара ону дивну реченицу: Данас дође спасење дому овом, јер је и ово син Аврамов. Окреће и свима, посебно старјешинама и првацима, каже: Не требају здрави љекара, него болесни; нисам дошао да зовем праведнике, него грешнике на покајање. Један мали Захеј, кроз данашње Јеванђеље, свједочи да и најмањи може да буде велики само ако Господа потражи и нађе. Први корак је покајање, то је наше успињање, као што се он успео на дрво, затим, милосрђе, које, нарочито, среброљубивог човјека спасава”, рекао је протојер-ставрофор Дарко Пејић.
