Манастир Пива прославио је, молитвено и свечано, своју храмовну славу на празник Успенија Пресвете Богородице, у уторак 28. августа 2018, Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Епископу Јоаникију су саслуживали свештеници и свештеномонаси Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, а у литургијском прослављању данашњег великог празника учествовао је, својим појањем, хор Преподобне мати Ангелине из Никшића.

Велика духовна радост и благодат празника привукао је велики број вјерника из цијелог пивског краја, Никшића, Подгорице и других мјеста Црне Горе и Херцеговине.

Преосвећени владика Јоаникије, у својој архипастирској бесједи, рекао је да је цио живот Пресвете Дјеве Богородице био таинствен и тајанствен, те да га тешко може схватити људски ум и објаснити људска ријеч.

„То су оне тајне љубави Божје, тајне промишљања Божјег о овом свијету, тајне домостројења спасења рода људског и цијелог свијета, а највећа од свих тајни је Њено упокојење. Како то да Она Која је родила Извор живота да прими смрт и упокоји се као обична жена? Она је, тиме, одужила дуг Адамов због преступа Адамовог, али и подобећи се свом Сину, Који је добровољно примио смрт, живоносну смрт за све нас, ону смрт којом нас је оживио, којом нас је очистио, којом нас је препородио, која је, заправо, била, већ, наше оживљавање, што је све потврђено Његовим Васкрсењем, Његовом коначном побједом над смрћу“, казао је Владика.

Њена смрт, Њено блажено упокојење, додао је Епископ Јоаникије, било је преславно и преузвишено. То је чудесан догађај који је потресао Небо и земљу, који је изазвао потрес у срцима Светих апостола.

„У том моменту кад је издахнула Пресвета Дјева Богородица Мајка Божја анђели су са крајева земаљских покупили Свете апостоле и сабрали их заједно у Јерусалим на погребење Пресвете Богородице. И ту је Господ хтио да покаже колико је Њено упокојење преславно и преузвишено, Њено коначно прослављење на земљи. Она је тиме отишла из овог свијета и прикључила се Небеском, са земље се узнијела на Небо“, рекао је Његово Преосвештенство.

Додао је, такође, да чудесан догађај сабрања Светих апостола на погребењу Пресвете Богородице није записано у јеванђељима, нити у посланицама, али се на иконама слика како апостоли на анђелским крилима долазе у Јерусалим на погребење Пресвете Богородице.

„Смрт која је, увијек, тужна претворила се у велику свечаност, у тријумф живота, у нову побједу над смрћу, јер ниједног праведника смрт не може да држи у својој власти, а камоли Ону Која је родила Спаситеља свијета и Извор живота, Онај Извор живота Који нас оживљава, Који васељену оживљава, Који нас препорађа, радује, обнавља, сједињује, а тај Извор живота је Христос Господ Син Божји, син Дјеве“, истакао је Владика будимљанско-никшићки.

Он се, честитајући храмовну славу Пивског манастира, осврнуо на значајну улогу коју је ова древна светиња, а заједно са њом и бројне знамените личности, имала у српском народу кроз најтежа времена наше историје.

„Сабрали смо се у ову знамениту светињу Успенија Пресвете Богородице, Пивски манастир који је вјековима сабирао наш народ, за који су везане многе значајне личности из историје српског народа, почевши од великог Патријарха Макарија Соколовића, Саватија Соколовића и осталих патријараха из знамените породице Соколовића, која нас је подигла и окријепила у тешким временима турског ропства, понајвише преко ове светиње“.

„Манастир Пива је мјесто гдје су се, на најузвишенији начин, и то у најтежим временима наше историје, сјединиле вјера и култура, па имамо овдје цијелу поворку великих личности, које су држале и кријепиле душу нашег народа у најтежим временима, од патријараха Соколовића до Патријарха Јована Кантула и Патријарха Пајсија Јањевца и до великих стваралаца Грка и Срба, који су, заједно, изобразили ове свете ликове на зидовима манастира Пиве“, бесједио је Владика Јоаникије, поручујући да не треба заборавити да је то образац, који су они оставили нашем народу, да се тако владамо и живимо у свим временима,  да чувамо своју вјеру и његујемо своју писменост и културу.

„Нека буде срећна слава Успенија Пресвете Богородице, молитве Пресвете Дјеве Богородице да су са свима вама, са вашим домовима, са вашим породицама, са Викторијом и Вером које су се данас крстиле, са њиховим кумовима и породицама, са нашим честитим игуманом о. Јефтимијем, са честитим домаћинима“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Потом је, у манастирској порти, одржано црквено-народно сабрање и трпеза љубави.

Свечану бесједу одржао је књижевник Ђорђе Нешић.

„На крилима обнове и полета Пећке патријаршије настао је и овај манастир. Било је потребно да се тројица Соколовића нађу у задано вријеме на важним мјестима – Мехмед паша на мјесту великог везира, Макарије на трону Пећке патријаршије, а Саватије на положају херцеговачког Митрополита. О том садејству Срба православаца и мухамеданаца у подизању Манастира свједочи јединствена ктиторска фреска поред јужних врата“.

„Гледано свим очима, па и овим данашњим, након скоро 450 година, подизање манастира велики је подвиг и у духовном и у материјалном смислу. Изградити монументалну грађевину, изван свих путева, трудом осиромашеног, поробљеног и обесправљеног народа, осликати га рукама најбољих фрескосликара и иконописаца онога времена и устрајати на том путу деценијама, па и вијековима, могли су само људи тврде вјере, убијеђени да је манастир ослонац истрајавања и опстанка“, рекао је Нешић.  

Нагласио је да је Пивски манастир у својој четири и по вијека дугој историји и паљен и харан, а најстрашније страдање у близини манастира десило се у крвавом двадесетом вијеку.

„Пивски новомученици, посредовањем Богомајке и Њеним успењем, сада присуствују небеској Литургији.

На данашњи велики празник славимо Успење мајке Јагњета и Пастира, али и мајке свих нас, Носитељице сјемена вјечног живота и највиших Божјих и хришћанских начела. Она је, како каже акатист, љествица небеска којом сиђе Бог. Њено Успење изнад времена и изнад свих небеса подсјећа нас да је то и наш људски пут. О томе нам је најбољи свједок иконостас Пивског манастира на којем су први пут, као престоне иконе, представљени Свети Симеон и Свети Сава, иконостас који је освештао Свети Василије Острошки“, закључио је Нешић.

Домаћин славе био је Раденко Дамјановић заједно са Црквеним одбором Манастира. Уприличен је богат културно-умјетнички програм.

Фото ДАН