Уочи празника Успенија Пресвете Богородице, у понедјељак 27. августа 2018, у Црквено-народном дому „Светог Василија Острошког“ у Никшићу, одржано је пјесничко вече књижевника Ђорђа Нешића.
Претпразништво великог празника Успенија Пресвете Богородице сабранима је, у име Црквене Општине Никшић, честитао протојереј Остоја Кнежевић, поздрављајући Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, публику и учеснике вечери. Он је навео да је, више од десет година, традиција да у црквено-народном Успењском сабору, поводом славе манастира Пива, гостују угледне личности из нашег народа, који произносе празничну бесједу, а, такође, у Никшићу имају своје ауторско вече. На тај начин никшићкој публици се пружа прилика да боље упозна њихово дјело, на чему је о. Остоја, нарочито, захвалио домаћину и водитељу програма проф. др Јовану Делићу.
Књижевни портрет Ђорђа Нешића представио је проф. др Јован Делић, напоменувши да се о њему у Црној Гори зна мало, што је, сматра он, последица искомаданости и неповезаности српског народа.
„Ђорђе Нешић је постао велики пјесник национални зборником који је изашао 2016, односно значајном наградом „Жичком хрисовуљом“. То је изванредна, врхунска поезија о којој се мало зна. Нешто прије тога, ушао је у СКЗ, у едицију „Албатрос“, потом је добио велико устаничко признање „Одзиви Филипу Вишњићу“, а то је награда Првом српском устанку“, рекао је Делић, додајући да треба имати у виду и околности да је овај наш пјесник рођен у Бијелом Брду код Осијека, живи у Сомбору, а управник је Културног и научног центра „Милутин Миланковић“ у Даљу.
„Он је пјесник границе, пјесник с границе и то није искуство последњег грађанског рата, већ траје стољећима. Од Велике сеобе, ми смо као народ стално у неким сеобама, које никад нијесу добровољне, него зато што смо притиснути великом несрећом. Његова поезија има културу памћења. Од В. Попе и М. Павловића то је постало програм наше лирске поезије. Више и поштеније памти наша лирска поезија, него историја.“
„И Ђорђе Нешић, на свој начин, има један дио поезије која је храмовна, која је посвећена храмовима и то су сјајне пјесме. Осим тога, има један дио поезије који подсјећа на старе писце који су пратили сеобе, писце који су обиљежили наш барок, Орфелин проговара на божанствен начин у његовој поезији. Цијела та равница, цијела Панонија, тај подунавски полк Чарнојевићев, Вука Исаковича који он води преко Паноније, Црњански цио, све је то у његовој поезији запамћено, садржано и добило неки нов израз и нову димензију“, оцијенио је Делић.
У питању је христолика, изразито национална поезија, која је дубоко укоријењена у оно што је наша култура, историја и традиција. Делић се осврнуо и на Нешићеве пјесме о оцу, светости породице, родитељства, а у пјесмама посвећеним винограду, по његовом мишљењу, препознаје се Христос, Дух Божји, Васкрсење.
Избором из своје поезије обратио се и аутор, пјесник Ђорђе Нешић.
Вече је употпунио хор Преподобне мати Ангелине.
