У 13. седмицу по Педесетници, на празник  Светог мученика Иполита и Оданије празника Преображења Господњег, 26. августа 2018, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Сабранима се архипастирским словом обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, који је, у свјетлости Оданија великог празника Преображења Господњег, говорио о очевицима, који су у нашој светој вјери Свети апостоли.

„Поставља се питање ко је очевидац, јер многи су видјели Христа, али нијесу постали Његови апостоли? Многи су Га видјели, па су о Њему говорили само као о сину дрводјеље Јосифова, многи су говорили о Њему хулно, рекли су у Њему је демон. Нијесу сви они који су Га видјели очевици, него се ова ријеч односи на истините свједоке Христове, на Свете апостоле, на њих мали број, прије свега, Дванаесторицу Светих апостола и на Седамдесет малих апостола, који су, касније, изабрани од стране Господа Исуса Христа да и они проповједају Јеванђеље као очевици“, казао је Владика.

Додао је да и међу апостолима има разлике, јер неки од очевидаца су видјели оно што други нијесу, а то су Петар, Јаков и Јован.
„О томе говори Свети апостол Петар у својој Другој посланици да ријеч коју проповједају нијесу бајке, нити измишљотине, него да проповједају оно што су чули и видјели, а као изузетно он помиње, управо, празник Преображења Христовог. У моменту када су свега тројица поменутих ученика Христових били са Христом на цјелоноћној молитви, видјели су на високој гори Христа Господа када се Његово лице у току молитве преобразило и засијало као сунце, из Његових хаљина је засијала свјетлост“, рекао је Епископ Јоаникије.
Нагласио је да су тројица апостола, удививши се том чуду, попадали на земљу од виђења које запрепашћује ум, душу и очи, али које обнавља биће човјечје.

„Они су рекли: Господе, добро нам је овдје бити и у том моменту чули су глас Божји са Неба од Бога Оца: Ово је Син мој љубљени, Њега послушајте. Овим ријечима Божјим откривена је тајна Јеванђеља - Тај Кога видимо пред нама, Кога зовемо сином Јосифовим и Маријиним, Он је, заправо, Син Божји, Који има људску природу и Који је у људској природи обезбиједио нама спасење, са нама се изједначио да би нас привео Богу и Оцу“, бесједио је Владика.

Поручио је да су очевици они који су, не само видјели Христа, чули Његову проповјед и видјели Његова чудеса, него су очевици, у правом смислу ријечи, они који су видјели славу Божју, која је засијала из Христовог лица, из Његових хаљина и обасјала гору Божју, заправо, цио свијет.

„Обасјала је слава Божја и Свете апостоле, нахранила је слава Божја Христова њихове душе, прожела њихова срца, њихове мисли, њихове ријечи, њихова дјела те су апостоли добили пуномоћство да чине она дјела и чудеса, која је сам Господ Исус Христос чинио Његовом силом, не својом. Очевици су они који, не само да су видјели славу Божју, него су и чули глас са Неба од Бога Оца Који потврђује свог љубљеног Сина Спаситеља свијета и каже: Ово је Син мој љубљени, Њега послушајте“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.

Он је закључио да је, управо, то проповијед Цркве кроз сва времена.

„Само то свједочење, ништа друго, никакво друго мудровање, него свједочанство. Оно што је Господ Исус Христос открио на гори Таворској то се, у већој или мањој мјери, по мјери наше вјере, открива свима кроз сва времена, кроз историју Цркве. Неки дјелимично, неки мало више, неки много више учествују, већ овдје, у овом свијету, а они који су постали прави пријатељи Божји и који су се надахнули том славом, мудрошћу Божјом, истином, правдом и љубављу Божјом, који су се дотакли Христових рана и Христа васкрслог, то су апостоли Христови и светитељи, кроз сва времена историје Цркве“.

„Оно што је Господ открио апостолима на гори Таворској има значај за све нас и кроз сва времена. Када год славимо празник Преображења Христовог, кога смо већ прославили, али га још славимо, ми имамо прилику да учествујемо и да постанемо сапричесници славе Божје“, поручио је Преосвећени владика Јоаникије.  

Сабрани који посте Богородичин пост примили су Свето Причешће.