Књига Споменица научника и књижевника Чедомира М. Лучића представљена је у суботу 20. августа 2016, у манастиру Косијерево.

Чланове породице, пријатеље и поштоваоце научног дјела проф. др Чедомира Лучића, који је овоземаљски живот напустио прије двије године, као и учеснике промоције недавно објављене књиге, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Владика је искористио прилику да заблагодари најприје наорганизовању научног скупау част научника, књижевника и професора Чедомира Лучића, уприличеном прошле године, такође у манастиру Косијерево и да захвали свима који су помогли да се штампа овај репрезентативни зборник у којем се налази и Лучићева библиографија, научне студије, бесједа, поезија.

Он је то, нагласио је Преосвећени Епископ Јоаникије, заслужио, без обзира што никад није тражио да се хвали његово дјело. Цијелог живота је припадао више небеском, него овоземаљскомсвијету у ком је постигао све што човјек смртник, може да учини, оставивши дубок, диван и честит траг.

"Мученички живот прошао је носећи крст; основао породицу, васпитао своје синове, подигао их, одњеговао и од њих направио честите, поуздане, карактерне људе. У свијету науке, као познати професор, дао изванредне резултате, био храбар да, ради истине научне и ради правде Божје, уђе у полемику, вјеран својој Цркви, Светом Сави, ћириличном писму, српском језику, свом оцу мученику и својим прецима, посвједочио наш изворни српски, бањски карактер, честитост, поштење и доброту, гостопримство и љубав, размијевање и ширину, вјеран својој старој Херцеговини, Светом Петру Цетињском и Светом Василију Острошком, вјеран српској косовској идеји, која је у Црној Гори некада достигла свој зенит, али и туговао због помрачења, које је настало у овим нашим данима, несрећном 20. вијеку и потпуно неизвјесном 21. вијеку“, казао је Његово Преосвештенство.

Владика је подсјетио да је велика жалост за прерано изгубљеним сином Мијом, пробудила и отворила старе ране са којима је Чедо Лучић започео свој живот. Као угледни господин, понос свог презимена, свог племена и свог народа, какав је професор Лучић био,он је последње дане живота више провео као испосник, уподобљавао се вјером Господу, јер је, заиста, био истински хришћанин, вјеран Христу Спаситељу Господу своме и својој Цркви.

"Дужност ми је да поменем и ове димензије његове личности, а овдје су људи од науке, људи који су, можда, више времена провели са њим као колеге, као пријатељи. Ја сваки сусрет са мојим покојним кумом и великим пријатељем Чедом памтим. То је за мене био празник сваки пут у духовном смислу. Тешко ми је, ипак, било да гледам његово испосништво и патњу, а човјек који у овом свијетунема осјетљиво срце и саосјећање за тугу коју носи овај живот и овај свијет, он, заправо,и није прави човјек. Чедо нас је подсјетио на то шта значи бити прави човјек и зато нам је сваки сусрет који организујемо у спомен Христа Господа и у спомен оваквих људи Христових, као што је Чедо Лучић, драгоцјен.
Користим ову прилику да изразим своју благодарност, иако сви то осјећамо као наш дуг, онима који су се потрудили да свјетлост дана угледа ова лијепа књига научних радова о почившем Чеду Лучићу. Њему вјечни помен на небу, а свима вама нека буде на здравље, на спасење и са Божјим благословом ово окупљање у манастиру Косијереву“, закључио је на крају свог обраћања Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Споменица научника и књижевника Чедомира Лучића је настала као плод научног скупа "Помен и бесједе у гори“, који је одржан поводом прве годишњице његове смрти. Књига је изашла у издању: Епархије будимљанско-никшићке, манастира Косијерево, Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори, Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, Ћоровићевих сусрета – Научни скуп историчара, Гацко и Удружења књижевника Српске, подружница Требиње.

У представљању Споменице учествовали су Лучићеве колеге научници и књижевници: академик Зоран Лакић, рецензент књиге, проф. др Драго Перовић, проф. Радомир Вучковић, проф. др Будмир Алексић, мр Милован Росић, проф. др Радослав Милошевић, Слободан Вучинић, Милан Милошев Лучић, Миленко Кукурић, Перо Јелачић, Анто Чедов Лучић. Вече су употпунили мр Андреа Рајковић, која је говорила поезију Чеда Лучића, а исту је, уз струне гусала, казивао гуслар Ђоко Копривица.