Књига "Стари Златеш (Вранеш) мала Света Гора“, аутора Петка Бошковића представљена је у петак 12. августа 2016, у порти манастира Златеш у Томашеву.
У представљању поменутог дјела учествовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије који је казао да је ова књига, посвећенасветињама Вранешке долине, старог Златеша или старе Жупе Љубовиђе, тој дубокој старини, али и духовној обнови, величанствен труд г.-дина Петка Бошковића. Ово нарочито ако се имају у виду ауторовепозне године, те ово, као и претходно Бошковићево остварење, јесте резултатњеговог дугогодишњег рада и интересовања.
"Вранешка долина или стари Златеш, Жупа Љубовиђа, је подручје које још није довољно изучено и у научном погледу изгледа као необрађена њива. Прве бразде, које су дубоко заоране су, управо, дјела Петка Бошковића који није могао бити са нама вечерас овдје, али је ту његов син Зоран, који се потрудио око штампања књиге. Аутор се са својим дјелима и сам уписује у историју Златеша, Жупе Љубовиђе и наших светиња“, рекао је Преосвећени Епископ.
Владика је додао да је овај крај, који треба гледати у цјелини,почев од манастира Давидовице до старог рудника Брскова, манастира Милешеве, цркве Светих апостола Петра и Павла и осталих немањићких светиња, интересантан и због тога што је засијан многим другим, мање познатим, али древнимсветињама, које су због неке небриге запустјели. Ипак, прије двадесетак година започета су археолошка истраживања на остацима неколико немањићких манастира и цркава, који указују на велико неистражено духовно благо овог простора.
"Очекујемо духовно благо као што су извршена археолошка ископавања у манастиру Блишкови, започета археолошка ископавања прије 20-ак година и нијесу довршена у мјесту Мус(л)ићи, Вранштици. Ту су многа здања, у средини је црква и поставља се питање да ли је то био велики манастир, да ли су ту темељи манастира Вранштице или је неки средовјековни град, то ће још да се испита. Научници се још нијесу сложили око великог питања гдје се налазио манастир Вранштица. Имамо доста записа из 16., 17. вијека до друге сеобе Срба о том манастиру чији монаси су се бавили књижевношћу, преписивањем књига, били ходочасници до Свете земље."
"Дакле, и многи други манастири, ево, хвала Богу, обнавља се манастир Соколац, обновљена је црква у Чокрлијама, а вечерас нас је окупила овдје једна нова светиња. Можемо рећи нова, настала је у 20. вијеку и била је Божја воља да она васкрсне то старо име и стара предања да, на неки начин, постане центар цијеле Вранешке долине и понесе то поносно име манастира Златеша, да обнови наше сјећање и на светиње и на историју. Са установом овог манастира, који позлаћује наш отац Николај са вјерујућим народом, са овом дјечицом која долази на света богослужења и овдје се уче светој вјери православној, са изградњом ове светиње, изграђује се и наша свијест о значају и достојанству старог Златеша, односно немањићке Жупе Љубовиђе која је једно парче неба на земљи, земља освештана, благословена, не само по томе што је родна и што има питке воде, што има доста ладовине, него што има тако дивне и значајне светиње, што има тако дубоке корјене којих, нажалост, нијесмо још ни из далека довољно свјесни“, истакао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Владика је указао да је заборав нашег духовног блага настао услед исељавања из Вранеша, што потврђује и запис једног монаха, сабрата манастира Вранштице с краја 17. и почетка 18. вијека, у коме се каже да се исели народ из ових крајеваи ови крајеви опустјеше. Старе генерације су се иселиле, а нове долазиле у тешким временима послије сеоба, паљевина, ратова на згаришта и важно је било да се ослободе, да земљу очисте од срама ропства и наше погибије духовне и да онда крене обнова.
"Надамо се, иако то не иде лако, да ће та обнова, која је кренула управо са формирањем манастира Златеша, овог пута бити незаустављива што свједочи ваше присуство и књиге Петка Бошковића, које ће у тој духовној обнови сигурно имати далекосежну улогу и неизбрисиви значај“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
У промоцији књиге "Стари Златеш (Вранеш) мала Света Гора“ учествовали су: академик Зоран Лакић и др Жарко Лековић. Одломке из дјела читао је Предраг Вукојевић, а вече је водио пјесник Слободан Вучинић.
