Ових дана је, у издању Центра за културу Беране, из штампе изашла књига Мемоари Гавра Вуковића. Ово дјело, по мишљењу приређивача сада поч. Влајка Ћулафића, "припада кругу најдрагоцјеније и најбоље мемоарске литературе која је настала не само на подручју Црне Горе, него на српском језику уопште“.
Послије првог објављивања неколико мемоарскихсписа Гавра Вуковића деценијама није било појаве нових прештампавања већ штампаних текстова (изузев неких фељтона и одломака у новинама), све до 1985, када је цјелокупне мемоаре војводе Гавра Вуковића, у три тома, приредио проф. др Слободан Томовић (објавили их "Обод“ – Цетиње и "Побједа“ – Титоград). Како се до примјерака тог издања одавно није могло доћи садашњи издавач, коме је на коришћење и управљање дата Спомен кућа Војводе Гавра, а осјећајући се и својеврсним његовим дужником, цијенио је да би било вишеструко корисно, из културноисторијских разлога, да се они поново учине доступним најширем кругу заинтересованих за ово изузетно штиво,стојио у предговору дјелa, који јенаписао раније поменутиЋулафић.
"Мемоари се сада појављују у два тома, са текстом који је, углавном, истовјетан са оним из издања Мемоара од 1985. године (неке, ситније, измјене и допуне учињене су на основу „сравњења“ са текстовима из првог издања појединих брошура), са регистрима личних имена и географских назива, рјечником мање познатих ријечи и израза, као и Био-библиографијом војводе Гавра Вуковића коју је урадио наш најпознатији библиограф г.-дин Добрило Аранитовић."
"То је, уствари, иновирана и знатно проширена Библиографија Војводе Гавра, од истог аутора, са 101 библиографском јединицом, коју је објавио Милош Вулевић (1929-2013) у својој књизи "Војвода Миљан Вуков“ (ИК "Комови“, Андријевица 2005), чији је завршни дио посвећен Војводи Гавру, прије свега, полемикама и приказима поводом појава неких од свезака његових Мемоара, а којој је, сада, осим нових библиографских јединица, додата и Војводина биографија коју је за Српски биографски речник написао академик Миро Вуксановић“, наводи се у предговору.
Истраживачи живота и рада војводе Гавра Вуковића сматрају да се његова дјелатност одвијала на два поља: дипломатском и списатељском. Мемоари доносе двије групесписа: оне који се односе на период и догађаје прије Гавровог именовања за посланика у Цариграду, прије почетка његове дипломатске каријере и списе о догађањима у којима је Војвода учествовао као црногорски министар иностраних дјела, напомиње приређивач и у наставкуо бразлаже:
"Првој групи припали би они списи који се тичу, углавном, ратних догађаја, иако је Гаврова улога у њима, била, у неку руку, дипломатска. Он, у бурним ратним збивањима која описује, није био ратник, као његов млађи братТодор, него цивил који је имао важна задужења, а то му је омогућавалода има много шира сазнања од оних који су били на ратним положајима и у рововима. Ријеч је о списима: Убиство Јуса Мучина Крњића, Херцеговачки и васојевићки устанак 1875. и 1876, Рат 1876. Црне Горе са Турском, Опсада града Никшића 1877, Опсада Бара 1877, спис Карађорђевићи у Црној Гори 1883, чему је, као човјек Двора, био непосредни свједок, те спис Војвода Миљан Вуков и Васојевићи (1820-1886), у ком говори о свом оцу и племену,на основу онога што је слушао од оца и од других знаменитих савременика."
"Другу групу списа, и другу књигу овог издања Мемоара, чине текстови који се односе на период Гаврове дипломатске активности: Моје три мисије, Удадба црногорске принцезе Јелене, Србија и Црна Гора 1896, Србија и Црна Гора 1897, Из дипломатских односа Црне Горе, Одломак из дипломатских односа са Русијом, Германија и Црна Гора, Књажев пут у Цариград, Четрдесетогодишњица владавине књаза Николе, Црна Гора и Србија 1900-1901, Црна Гора и Србија и Повратак династије Карађорђевића на пријесто у Србији“.
Своје последње овоземљаске дане наш познати пјесник, новинар и публициста Влајко Ћулафић проводио је управо припремајући за штампу Мемоаре војводе Гавра Вуковића. Зато је појављивање у јавности овог капиталног дјела, осим тога што је у питању интересантно и вишеструко корисно штиво за истраживаче у Црној Гори, обрадовало и све нас који смо познавали његовог приређивача као писца и као човјека, јер смо се, на неки начин, још једном срели са Влајком Ћулафићем, уваженим књижевником идугогодишњим уредником "Свевиђа“, гласила наше Епархије.
