Литургијом, коју је у цркви Светог пророка Илије на планини Лукавици, служило свештенство Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке и традиционалним Илинданским црквено-народним сабором, прослављен је овај велики празник наше Свете Цркве, храмовна слава светиње код Никшиног киљена.

Литургију су служили: протојереји: Предраг Шћепановић, парох подгорички, Василије Брборић, парох жупски и никшићки, Илија Зекановић парох загарачки и јерођакон Владимир Палибрк, докторант на Петроградској духовној академији.

О празнику Светог пророка Илије, коме су храм на величанственој планини Лукавици, братски и сложно, подигла племена Пипери, Жупљани, Ровчани, Морачани и Загарчани, бесједио је свештеник Предраг Шћепановић.

„Свети пророк Илија се са пророком Мојсијем јавио на Гори преображења, када се Господ преобразио, везујући тиме вјекове, Стари и Нови завјет. Свети пророк Илија једини је у историји човјечанства, уз Еноха старозавјетног, који није окусио смрти, него Свето Писмо и Откровење каже да ће Илија, који је три и по године затворио небо да не падне киша, Илија који је умножио брашно сиромашној жени, који је васкрсао њеног сина, који је побио 400 лажних пророка, дивни Божји угодник који се на ватреним кочијама узнио на небо и хода негдје и овим светим просторима, гдје се проливала крв. Из те крви никла је бујина ка небу и овај свети храм Светог пророка Илије, на овој светој планини Лукавици, а у спомен свих Пипера, Жупљана, Ровчана, Морачана и Загарчана који су у борби за људско достојанство високо уздигли барјак части, слободе, правде и вјере православне на овим просторима.“

„Из њихове крви, из њихове жртве никао је овај храм, јер су збратимљени представници ових пет племена угодили Богу и посветили покољењима који долазе овај свети храм, на овој светој планини који је њен украс. Нека је срећан и благословен празник, нека сте сви добродошли, на првом мјесту наши гости из других крајева Црне Горе. Да се на овој светој планини настави свето дјело наших предака, јер они на овим просторима нијесу одмјеравали мушку снагу него су се борили за Крст часни и слободу златну и вјеру православну. Дај Боже да и ми у овим мирним околностима, али нимало мање тешким по искушењима, чувамо вјеру православну, да постимо, да се причестимо и да се сродимо са Богом, са крвљу Његовом, јер је Син Божји зато и дошао да спаси палог човјека“, рекао је свештеник Шћепановић.

Вјерни народ приступио је светом причешћу, а освештан је и преломљен славски колач и жито који су ове године припремили Загарчани, домаћини славе. У име домаћина сабрање је поздравио др Велизар Велимировић, предсједник Одбора за изградњу загарачких цркава.

„Храм посвећен Светом пророку Илији саграђен је на овој прелијепој планини уз слогу и љубав братску народа ових пет племена, а у част и славу својих часних предака. Овдје на овом мјесту, званом Никшин киљан окупљали су се деценијама сваке године житељи племена Жупе, Загарача, Пипера, Мораче и Роваца да заједнички прославе у весељу и радости Илиндан. На овим скуповима су створена нова пријатељства и остварена зближавања људи ових племена. Сада је ово мјесто украшено овим лијепим храмом у коме можемо да се помолимо Богу, окријепимо душу и добијемо најтоплије благослове“, казао је Велимировић.

Дио славског колача и обавезу да наредне године приреди илинданско славље, у име племена Ровчана, преузео је Веселин Јовановић.

Сабрање је настављено уз трпезу љубави, а припремљен је и пригодан програм у којем су учествовали: гуслари Крсто Анђелић, Стеван Вујачић, Жељко Бугарин, пјесници Радован Радовић, Љубисав Бијелић Морачки и Момо Миликић, епски пјесник Борислав Голубовић, глумац Гојко Бурзановић и хармоникаш Богдан Бугарин.